Slobodan Maldini: Umetnici krivci, Večernje novosti, 19. mart 2016.

Dnevnik zabluda

Umetnici krivci

Piše Slobodan Maldini

Nedavno su umetnici preko svojih profesionalnih udruženja ponovo privukli pažnju na decenijama star problem. Više od 2.500 samostalnih umetnika u Srbiji danas ne mogu da ostvare svoja osnovna prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje. Problem je u tome što je država u prošlosti redovno kasnila sa uplatama samostalnim umetnicima na ime zdravstvenog i penzijskog osiguranja, zbog čega su samostalni umetnici postali poreski dužnici, a sve kasnije uplate su redovno odlazile na izmirenje kamata za dugovanje, a ne za isplatu zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Zbog dugovanja, samostalni umetnici se danas nalaze u sve težoj materijalnoj situaciji, sa stalnom pretnjom da im bude na ime duga zaplenjena lična imovina. Svi znamo da se vrednost jednog društva ceni po razvoju kulture. A umetnici su po pravilu izrazito senzitivni društveni sloj, zbog čega su i najranjiviji. Veliki je broj umetnika koji ne mogu da se prilagode vremenu, zbog čega trpe lične tragične posledice. Nažalost, društvo često nema sluha za ove pripadnike kulturne elite, zbog čega su neki među njima platili visoku cenu. Mnogi naši umetnici nisu zaslužili surov život koji su prinuđeni da vode, niti njegov tragičan kraj. Spomenuću samo neke među ovim tragičnim stvaraocima za koje društvo nije imalo dovoljno razumevanja, a trebalo je.

Pesnik, literat, osnivač avangardnog pokreta zenitizam, Ljubomir Micić nije bio predmet interesovanja posleratnih državnih institucija kulture, zbog čega njegovo ime, kao i pokret zenitizam, nisu ušli u Jugoslovensku enciklopediju likovnih umetnosti. Umro je u staračkom domu u Kačarevu kod Pančeva 1971., od upale pluća, zaboravljen. Slikar i likovni pedagog Lazar Vozarević, kubista i postenformelista, član grupe "Jedanaestorica", umro je 1968. godine od trovanja izazvanog isparenjima hemijskih sredstava kojima je slikao. Dušan Gerzić Gera, jedan od vodećih predstavnika novog talasa u jugoslovenskoj umetnosti, preminuo je 1998. godine u 37. godini života. Dejan Ećimović, avangardni postmodernista i član grupe arhitekata MEČ bio je priznat u svetu, ali ne i kod nas. Po povratku sa usavršavanja u inostranstvu izgubio je posao i ostao bez prihoda. U depresiji, izvršio je samoubistvo 2002. godine. Muzičarka i arhitektkinja Margita Stefanović, poznata klavijaturistkinja rok grupe "Ekaterina Velika" bila je uspešna na polju arhitekture onoliko koliko i u muzičkoj umetnosti. Poslednje godine života provela je u beogradskom Centru za smeštaj beskućnika. Umrla je u bedi 2002. u 43. godini života. Slikar Tibor Bada, ikona jugoslovenske avangardne scene 1990-tih (na slici) počinio je samoubistvo neposredno pred svoj 43. rođendan 2006. godine. Sonja Savić, jedna od najvećih umetnica srpskog glumišta, umrla je 2008. u Beogradu u 47. godini života u bedi, zdravstveno zapostavljena.