Dnevnik zabluda
Globalizacija i mi
Piše Slobodan Maldini
Globalna kriza teško pogađa Srbiju. Proteklih decenija doživeli
smo promene koje su izmenile lik i karakter zemlje i nacije. Danas živimo pod
velikim ekonomskim i drugim pritiscima Evropske unije, Zapada i Istoka. U
Srbiji danas ne postoji domaća banka. U stranim trgovinskim lancima prodaju se
strani proizvodi, počev od mleka do uvozne vode. Iako je Srbija u svetu poznata
po građevinskim stručnjacima i preduzećima, naše autoputeve grade građevinske
kompanije iz Austrije, Azarbejdžana. Most na Adi projektovali su Slovenci, gradili Britanci, most Zemun - Borča, Kinezi.
Na autoputevima točimo benzin na austrijskim i ruskim pumpama, koristimo
isključivo ruski gas. Strateške projekte razvoja Beograda realizuje arapska
kompanija. Prilikom gradnje upotrebljavaju se inostrani građevinski materijali,
od francuskog cementa do nemačkog gipsa. Telekomunikacije su u vlasništvu
komapija iz Norveške, Austrije i SAD, poljoprivredno zemljište već decenijama
klizi u ruke stranih korporacija.
Nikoga više ne iznenađuje činjenica da su Slovenci
zaštitili brend "Ajvar". Ono malo što danas preostaje stanovnicima
Srbije je da proizvode šljivu - nacionalni proizvod i od nje peku rakiju.
Ulaskom u Evropu i ovo narodno zadovoljstvo će da nestane. Pre nego što nam i ono
bude oduzeto od "razvijenog" Zapada, možemo još uvek da uživamo u ovo
malo slobode. U tom pogledu, treba još uvek da budemo "radosni" kada
se uporedimo sa Zapadom. Jer, opšte je poznata činjenica da je u SAD na pr. zabranjeno
gajenje povrća u domaćinstvima na malim individualnim površinama. Poljoprivreda
ove zemlje, ali i mnogih drugih, nalazi se u predatorskim raljama Monsanta. Iz
ko zna kog razloga, u SAD je zabranjeno skupljanje kišnice na porodičnim
imanjima. Dok je globalizam na snazi, ovakvih apsurdnih zakona biće sve više.
Kako da se prilagodimo svetskoj globalizaciji, a da ne
izgubimo upotpunosti svoj identitet? Obzirom na veliku zavisnost od "razvijenog"
Zapada na makro planu, to je gotovo nemoguće. Međutim, postoje zemlje koje su
uspele da maksimalno iskoriste svoje prirodne potencijale i stave ih funkciju
razvoja. Danska je svetski lider u proizvodnji obnovljive energije. Danska
premijerka Hele Torning-Šmit objasnila je kako su postali vodeća zemlja u
korišćenju čiste energije rečima: "U jednoj generaciji, mi smo prešli sa
100% upotrebe fosilnih goriva na 30% energije vetra - suprotno od onoga što je
učinila Amerika". Do 2050. godine ova zemlja će koristiri isključivo
prirodno obnovljivu energiju. Nakon Danske, svetski lider u upotrebi energije
vetra postaće 2016. Urugvaj, zemlja danas poznata po predsedniku altruisti Hoseu
Muhiki. U nezavisnosti od globalizma najdalje je otišla Kraljevina Butan,
nedavno najavivši plan kojim će da postane jedina zemlja u svetu sa 100%
organskom poljoprivrednom proizvodnjom.
No comments:
Post a Comment