DNEVNIK ZABLUDA
Piše Slobodan Maldini
PALATA BEOGRADSKE ZADRUGE
Nedavno je rekonstruisana Palata Beogradske zadruge,
jedna među najlepšim građevinama u Beogradu. Na svečanom otvaranju novouređene
beogradske lepotice na izvanrednom trgu u Savamali predstavljeni su planovi razvoja ovog dela
grada. Brojni zvaničnici, pokrovitelji, zagovornici i skeptici, imali su
priliku da vide ne delu početak opsežne rekonstrukcije za mnoge najlepšeg dela
Savske obale. Iako je ovo samo jedna u nizu neophodnih rekonstrukcija starog
urbanog Beograda, ona nas ohrabruje, istovemeno budeći u nama setu na poslednji
deo reprezentativnog Beograda koji je decenijama ležao zapušten, prepušten
propadanju.
Ova palata u Karađorđevoj ulici izgrađena je davne 1907.
godine, kao delo dvojice velikana srpske arhitekture, Andre Stevanovića i Nikole
Nestorovića. Andra Stevanović (1859-1929), beogradsko dete, završio je 1881.
godine Tehnički fakultet na beogradskoj Velikoj školi. 1883. upisao je
arhitekturu na Tehničkoj visokoj školi u Berlinu (Šarlotenburg). Po
diplomiranju i povratku u zemlju 1890. izabran je za profesora Tehničkog
fakulteta u Beogradu. 1910. izabran je za člana Srpske kraljevske akademije i
dugo je bio sekretar njenog Umetničkog odeljenja. Nikola Nestorović (1868-1957),
rodom iz Požarevca, studirao je arhitekturu takođe u Berlinu (Šarlotenburg).
Nakon završetka studija 1896. vratio se u Beograd, gde je postao honorarni
profesor Tehničkog fakulteta na predmetu Ornamentika svih stilova. 1953. godine
izabran je za doživotnog počasnog predsednika Društva arhitekata Srbije.
Za projekat palate Beogradske zadruge nije bio raspisan
konkurs, već je Luka Ćelović, predsednik ove najjače finansijske inbstitucije u
Srbiji, direktno pozvao Stevanovića i
Nestorovića da urade projekat. Iz ove saradnje proizašlo je jedinstveno,
izuzetno značajno delo u istoriji arhitekture Beograda. Zgrada je projektovana
na principima akademizma, stila koji je bio tada najuticajniji među
arhitektima. Simetrične osnove sa osovinom simetrije na duboko zasečenom uglu
dve ulice, ova palata je projektovana pod uticajem Pariske izložbe iz 1900.
godine, na kojoj je arhitektonski dekorativizam doživeo svoj vrhunac. Pored
konstrukcije, Stevanović je projektovao fasadu i glavnu kupolu, dok je
Nestorović, pored osnova, izradio projekte enterijera. Vajane ukrase izradio je
likorezac Franja Valdman, slike na staklu R. Marković a fasadu od veštačkog
kamena, prvu u Beogradu, Jozef Gara. Zajedno sa susednim hotelom
"Bristol", to je prva zgrada u Srbiji podignuta na armiranobetonskim
šipovima.
Ovo, možda najbolje ostvarenje beogradske arhitekture tog
doba, oštećeno je u bombardovanjima 1941. i 1944. Proteklih nekoliko decenija
teško je zapušteno, gotovo urušeno. Današnja restauracija uliva nadu da će ova
palata i druga slična zdanja u beogradskoj Savamali dobiti novi život.
No comments:
Post a Comment