DNEVNIK ZABLUDA
Piše Slobodan Maldini
PEŠAČKE ZONE I UMIRANJE CENTRA
Nedavno je Hamburg predstavio urbanistički plan prema
kome će u narednih 20 godina da postane grad pešaka. Predložena je izgradnju
tzv. "zelene mreže" pešačkih i biciklističkih staza koje će da povežu
postojeće saobraćajnice i obezbede sigurno kretanje stanovnika bez učešća
automobila. Nakon realizacije plana, biće upotpunosti eliminisana upotreba
automobila u gradu, a on će postati zelenije, zdravije i prijatnije mesto za
život.
Iako radikalan u Hamburgu, ovaj princip godinama primenjuju
mnogi gradovi. Arhetipski primer grada bez kolskog saobraćaja je Venecija, koja
je podignuta na brojnim ostrvima lagune povezanim kanalima. Zermat u švajcarskim Alpima je grad bez automobila
već proteklih trideset godina. Među istaknutim primerima gradova bez automobila
su Činkve Tere u Italiji, Gent u Belgiji ili stari grčki grad Rodos, gde ulazak
automobila fizički nije moguć. Interesantan je primer gradića Vobana kod
Frajburga u Nemačkoj, gde se osnovni prevoz
odvija biciklom. Ovo mesto povezano je sa centrom Frajburga tramvajem, a
stambene četvrti projektovane su duž tramvajske trase, sa distancama prilagođenim
pešacima.
Pored principa
isključenja kolskog saobraćaja, u upotrebi je i princip izgradnje pešačke zone,
dela centra grada namenjenog pešacima. Prva pešačka zona nastala je 1953. u
Holandiji u Roterdamu. U Kopenhagenu je 1962. glavna trgovačka ulica Stroget
pretvorena u pešačku. Tokom 1970-tih došlo je do masovnog pretvaranja kolskih
ulica u središnjim delovima gradova u pešačke. Ovaj način planiranja centra
usvojio je i Beograd. Prva pešačka zona u Beogradu realizovana je 1980-tih kada
je Knez Mihajlova ulica zajedno sa okolnim zatvorena za kolski saobraćaj. U manjim gradovima Srbije ovaj proces se
dogodio 1990-tih i posle 2000.
Međutim, pored
pozitivnih efekata, gradovi sa pešačkim zonama suočili su se sa dugoročnim
problemima. Poznati primer je širenje pešačke zone u Kopenhagenu, koje je
1980-tih dovelo do odumiranja pojedinih delova centra grada. Sličnu sudbinu
doživljava Beograd. Zona Knez Mihajlove ulice danas daleko je od živog gradskog
jezgra. Mnogi lokali se zatvaraju, a centralne funkcije se sele, velikim delom
prenete na novobeogradski Tržni centar Ušće na levoj obali Save. Ovaj dugoročan
trend potvrđuju mnogi primeri trgovačkih centara u starom gradu koji danas
zjape prazni. Nekada elitni pešački centar "Čumićevo sokače", sa
najskuplje prodavanim prostorom, danas je napušten. Tržni centri poput tzv.
"Staklenca" na Trgu Republike, "Milenijuma" u Knez
Mihajlovoj, "Kalemegdana" u Nikole Spasića ili "Siti pasaža"
na Obilićevom vencu godinama tavore, prateći tendenciju zamiranja centra grada.
Istovremeno, centralne funkcije preuzimaju prostori povezani kolskim
saobraćajem, kao što su novobeogradski centri "Ušće", "Delta
siti" ili "Merkator".
No comments:
Post a Comment