DNEVNIK ZABLUDA
Piše Slobodan Maldini
IZBORI I ARHITEKTONSKI KONKURSI
Pre isteka mandata, doneta je odluka o raspuštanju
Skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, iako je Kabinet
predsednika Vlade izabran jula 2012. godine, a rekonstruisan septembra 2013.
Pored pozitivnih ekonomskih kretanja, kada raste zaposlenost a spoljnotrgovinski
deficit se smanjuje, ukazala se potreba za raspisivanjem izbora. Ovo će koštati
građane 1,14 milijardi dinara. Ukoliko će doprineti bržem razvoju Srbije, izbori
su dobrodošli. Međutim, da li i na drugim poljima razvoja države građani i
stručna javnost imaju mogućnost izbora i pravo glasa?
Arhitektura i urbanizam značajno učestvuju u razvoju
društva. Prostorni i urbanistički planovi projektuju budućnost svake zemlje. Na
njima se vide mogućnosti razvoja ali i ograničenja koja mogu negativno da utiču
na zajednicu. Ovim planovima društvo se opredeljuje
za put kojim će se razvijati, odnosno za svoju budućnost. Rezultati realizacije
urbanističkih planova su konačni, dugoročni i nepopravljivi, jer arhitektura ne
trpi kratkoročna rešenja. Eventualne greške imaju trajnu reperkusiju na
stanovništvo.
Predlaganje, donošenje i realizacija ovih dugoročnih
planova kod nas se sve manje vrše uz prisustvo i učešće stručne javnosti.
Poslednji primer je politička odluka da se u Beogradu gradi "Grad na
vodi", nakon čega je usledila izrada urbanističkih projekata od strane nepoznatih
autora i njihovo prezentovanje političarima kao konačnog rešenja. Da li je
moglo drugačije? U demokratskim zemljama, naročito u društvenom sistemu kojem
teži naša zemlja gde se demokratskim
izborima prevremeno proverava podrška koju aktuelna vlast ima u narodu, trebalo
je primeniti isti princip i na arhitekturu. Urbanističko rešenje novog centra Beograda moralo je da bude izabrano na
javnom, međunarodnom, transparentnom konkursu. Na njemu bi sigurno učestvovali mnogi
svetski poznati stručnjaci i timovi, sa rešenjima neuporedivo kvalitetnijim u
poređenju sa sadašnjim projektom nepoznatog autora. Takođe, investicija od 2,8
milijardi evra za koju se očekuje da bude uložena u izgradnju "Grada na
vodi", mogla je da bude proverena putem transparentne međunarodne
licitacije. Možda bi na taj način bila obezbeđena mnogostruko viša sredstva?
Prilikom
ulaska u ovakav razvojni poduhvat, čak i zemlje sa mnogo razvijenijom
ekonomijom i prostornim planiranjem daju planove na međunarodnu proveru. Na
primer, Nemačka je donoseći razvojni
plan današnjeprestonice inicirala 1979. Međunarodnu izložbu graditeljstva
Berlina, koja je imala cilj da definiše razvojne arhitektonske i urbanističke planove tog grada.
Povodom izložbe, do 1987. poznati svetski arhitekti podizali su kapitalne
objekte Berlina (na slici). Bio je to najambiciozniji graditeljski poduhvat u evropskoj
novijoj istoriji, a njegovi rezultati prisutni su i danas.
No comments:
Post a Comment