Umetnički paviljovi, Večernje novosti, 3. februar 2017.

Dnevnik zabluda

Umetnički Paviljoni

Piše Slobodan Maldini

Nedavno se u medijima pojavila vest da je paviljon "Srbija", podignut u poznatom venecijanskom parku Đardini, na prodaju. Budući da se radi o elitnom galerijskom prostoru u kojem izlažu radove predstavnici Srbije na najznačajnijoj međunarodnoj umetničkoj manifestaciji -Venecijanskom bijenalu, ovo saznanje je uzburkalo kulturne krugove. Nako što je Republička direkcija za imovinu demantovala vest i iznela tvrdnju da ova nekretnina ne predstavlja predmet sukcesije, javnost je odahnula. Međutim, i dalje postoje sumnja i nepoverenje, pre svega među umetnicima.

Na 54. Venecijanskom bijenalu održanom 2011. američki umetnik L.G. Vilijams zamislio je provokativnu instalaciju kojom je ispred američkog umetničkog paviljona postavio tablu sa tekstom "Na prodaju". U nameri da pomogne u otplati duga koji imaju SAD, umetnik je ponudio zgradu paviljona na prodaju. Sam autor je ideju objasnio željom da pomogne smanjenju državnog deficita. Učesnik na 54. Venecijanskom bijenalu Raša Todosijević predstavio je svoj bilbord "Majka na prodaju"  na beogradskom Oktobarskom salonu 2009. Ovom umetničkom akcijom on aludira na prodaju domovine, odnosno, onoga što nije za prodaju ni u kakvim uslovima.

Srbija i Jugoslavija gradile su brojne umetničke paviljone na međunarodnim izložbama. Podizani za potrebe jednokratnih manifestacija, oni su srušeni. Međutim, njihovo projektovanje predstavlja visoke domete naše arhitekture. U tom pogledu, ovi efemerni objekti često su značajniji od drugih, trajnih. 1900. izgrađen je Srpski paviljon na Međunarodnoj izložbi održanoj u Parizu, zamišljen u obliku crkvenog objekta. Autori paviljona su Milan Kapetanović i Milorad Ruvidić. Povodom Međunarodne izložbe u Torinu 1911. projektovanje Srpskog paviljona povereno je Branku Tanazeviću. Za učešće na Međunarodnoj izložbi lepih veština u Rimu Srbija je sagradila 1911. paviljon koji je projektovao Petar Bajalović, a na rimskoj izložbi prvu nagradu za vajarastvo dobio je Ivan Meštrović. Branislav Kojić je dobio prvu nagradu za Jugoslovenski paviljon na Međunarodnoj izložbi dekorativnih umetnosti  u Parizu 1923. Paviljon Kraljevine Jugoslavije na Svetskoj izložbi u Filadelfiji projektovali su 1924. Petar i Branko Krstić, a na konkursu za paviljon nagradu je dobio Milan Zloković. Jugoslovenski paviljon na izložbi u Barseloni 1929. projektovao je Dragiša Brašovan, koji je projektovao i Jugoslovenski paviljon u Milanu 1931 (na slici). Godine 1938. sagrađen je umetnički paviljon u Veneciji po planovima Brena del Đudičea. Iste godine podignut je Paviljon Jugoslavije na Međunarodnoj izložbi u Parizu po projektu hrvatskog arhitekte Josipa Sajsla, sa mozaikom Mila Milunovića i skulpturom Tome Rosandića ispred. Posle rata, nekoliko arhitekata projektovalo je paviljone, a izdvajaju se projekti Milana Pališaškog.