Slobodan Maldini: Prekoobrazovani, ili: Zašto beogradski Arhitektonski fakultet daje prednost srednjoškolskom svedočanstvu u odnosu na sopstvenu univerzitetsku diplomu? Večernje novosti, 14. oktobar 2016.

Dnevnik zabluda

Prekoobrazovani

Ili: Zašto beogradski Arhitektonski fakultet daje prednost srednjoškolskom svedošanstvu u odnosu na sopstvenu univerzitetsku diplomu?

Piše Slobodan Maldini

Srbija danas ima veliki problem u stalnom povećanju broja prekoobrazovanih. Radi se o stanoništvu čije je obrazovanje prevazišlo nivo prosečno školovanih i preraslo potrebe, čime su se svrstali u grupu koja nema vidljivu i direktnu svrhu u nisko razvijenim društvima poput našeg. Društveni problem prekoobrazovanih proučavao je Ričard B. Frimen, američki ekonomista i profesor Univerziteta Harvard. Tokom karijere on se suočavao sa oštrim napadima zbog svoje knjige "Prekoobrazovani Amerikanac" iz 1976. u kojoj piše da će američko tržište rada imati ogromne izazove jer će morati da zapošljava milione visokoobrazovanih građana sa diplomama i doktoratima, koji su nastali tokom haj tek buma devedesetih. U knjizi "Paradoks gluposti" Andre Spajs i Mats Alveson zaključuju da se u poslovnom okruženju ne isplati biti pametan, već treba potpuno isključiti mozak i raditi rutinski. Po autorima ove knjige, za poslovni uspeh najbitnije je izgledati dobro, lepo se odevati i ponašati.

Prekoobrazovani su sve brojnija društvena grupa u Srbiji. Sistem obrazovanja u kojem je visoko školstvo svima dostupno doveo je do velikog broja prekoobrazovanih, čije znanje ovde nije primenjivo. Oni sa traženim diplomama, kao lekari specijalisti, odlaze na Zapad gde odmah dobijaju posao. Na taj način iz zemlje se odliva neverovatno vredan kapital, a država koja je ulagala u te ljude, praktično poklanja svoju investiciju razvijenom Zapadu. S druge strane, postoje profesije koje nisu potrebne ni u zemlji niti inostranstvu. To su uglavnom umetnička i društvena zanimanja. Tokom niza godina, sretao sam ove prekoobrazovane, talentovane ljude iz Srbije na raznim poslovima. U Rimu, u lokalnom baru upoznao sam šankera doktora filozofije, u Njujorku taksistu poznatog umetnika, u Nemačkoj u samoposluzi radi bivši univerzitetski profesor. Svi oni pobegli su iz zemlje za "boljom" budućnošću. U Beogradu sam pronašao našeg poznatog slikara na radnom mestu baštovana u ambasadi strane zemlje. I sâm sam nakon diplomiranja otvorio "zidarsko-fasadersku radnju", za šta je dovoljno osnovno školsko obrazovanje.

Paradoksalno, u Srbiji postoji fakultet koji ne priznaje sopstvenu diplomu. Pre nekoliko godina, poslao sam prijavu Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na konkurs za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu "saradnika u nastavi za UŽU NAUČNU, odnosno umetničku oblast vizuelne komunikacije i arhitektonska grafika". Priložio sam cv sa svojih desetak objavljenih stručnih knjiga i desetinama objavljenih stručnih tekstova i projekata. Sa fakulteta su me pozvali telefonom da mi saopšte da je moja prijava odbačena "jer ne ispunjavam uslove konkursa". Razlog je što nisam student fakulteta. Na moje ironično pitanje da li bih možda mogao da se formalno ponovo upišem na fakultet, odgovorili su mi da je upisni rok prošao.