Dnevnik zabluda
Dve pobede
Piše Slobodan Maldini
Nedavno su u Skupštini Srbije postignute dve pobede na
polju kulture i umetnosti. Prvo, poslanici Skupštine nisu usvojili autentično
tumačenje Zakona o autorskim i srodnim pravima, kojim je trebalo da bude uveden
termin "rutinski izrađene fotografije", kojim se fotografija ne
smatra autorskim delom. Posle upornog insistiranja fotografskih i novinarskih
udruženja poslanici Skupštine odazvali su se na njihov apel i shvatili značaj
autorstva. Drugo, nije usvojen predlog za ukidanje dodele nacionalnih penzija
zaslužnim umetnicima. Iako je ukidanje ovih priznanja bilo predviđeno u
izmenama Zakona o kulturi, Odbor za kulturu i informisanje je prihvatio
amandmane vladajuće stranke kojima se ne ukidaju priznanja za vrhunski doprinos
u kulturi, odnosno, nacionalne penzije. Nakon ove dve postignute skupštinske
pobede, naši umetnici mogu da predahnu. Ali, koja je prava slika stanja u našoj
umetnosti i koliko u našem društvu zaista vrede umetnici?
Nacionalne penzije dodeljivane su zaslužnim umetnicima od
2007. do 2013., kada su suspendovane zbog nedostatka novca. Na ovu odluku
uticale su i kritike da postoji praksa dodele nacionalnih penzija folk
pevačima, predstavnicima šunda i kiča. Iznos nacionalnih penzija je oko 360
evra, što je niže od prosečne zarade u Srbiji. Zbog neodgovornosti vlasti, oko
1.500 umetnika i dalje nema redovnu zdravstvenu zaštitu. Umetnička profesija je
krajnje marginalizovana, a umetnici rade u neizdrživim uslovima. Oni koji su u
srećnim vremenima uspeli da dobiju ateljee na Starom sajmištu, iseljeni su iz
njih zbog ralizacije Memorijalnog kompleksa. Pre par godina kompanija
"Luka Beograd" ponudila je 1.300 kvadrata skladišnog prostora na
besplatno korišćenje umetnicima u cilju realizacije projekta "Soho u
Beogradu". Protiv ove odluke
odmah je stala tadašnja vlast koja je projekat zaustavila. Kada je devedesetih Beogradsko
grafičko preduzeće (BIGZ) počelo da izdaje prostore u zgradi na Senjaku, u nju
su se uselili umetnici. Oni su ovoj, nekada najvećoj štampariji na Balkanu (oko
20.000 kvm) udahnuli novi život i pretvorili je u našu najveću umetničku
koloniju. 2007. zgrada je prodata na licitaciji po ceni višestruko nižoj od
cene zemljišta na kojem se nalazi.
Malo je onih
koji pamte srećna vremena u kojima su umetnici u Srbiji bili poštovani. Poznat
je primer Petra Lubarde, kojem je za svrhu ateljea dodeljena reprezentativna
vila na Dedinju (na slici) u blizini Titove rezidencije. Naime, 1957. jedna
strana delegacija koja je došla u zvaničnu posetu Jugoslaviji, želela je da
obiđe atelje čuvenog slikara. Lubarda, koji je stvarao u skromnom stanu, po
Titovoj naredbi i hitnom postupku, preko noći je preseljen u velelepno zdanje.
Da bi bila dočarana atmosfera i scenografija slikarskog ateljea, podovi vile su
zbog posete delegacije umrljani bojama.
No comments:
Post a Comment