Saturday 11 October 2014

Slobodan Maldini: Umetnost i arhitektura, "Večernje novosti", 11. oktobar 2014.





Dnevnik zabluda
UMETNOST I ARHITEKTURA
Piše Slobodan Maldini

Teorija umetnosti definiše arhitekturu kao umetnost oblikovanja prostora. Kao što muzika oblikuje zvuk, vajarstvo materijale, dizajn upotrebne predmete, arhitektura je međuodnos čoveka i prostora, u kojem prostor dobija svoj oblik prilagođen potrebama onih koji u njemu borave. Istoričari umetnosti su saglasni u shvatanju arhitekture kao umetnosti, a do danas nije napisana nijedna kapitalna istorija umetnosti koja ne sadrži arhitekturu. Arhitektura je dala najznačajnija umetnička dela, kao što su: rimski Panteon, katedrala u Kelnu, Gaudijeva palata Guelj, Le Korbizjeova kapela u Ronšanu, Rajtova Kuća na vodopadu, Utsonova Opera u Sidneju. Mnogi veliki umetnici, poput Mikelanđela, bili su ujedno arhitekti, vajari, slikari, ali i teoretičari umetnosti i inženjeri. Današnja umetnost je jednako kompleksna kao što je bila u doba renesanse ili Ar nuvoa. Arhitekti umetnici su i inženjeri, skulptori, teoretičari umetnosti i filozofi.

Mnogi naši arhitekti i danas smatraju da arhitektura nije umetnost, već da je tehnika, inženjerska disciplina, odnosno, tehničko sredstvo kojim se oblikuje prostor. Arhitekti sami sebe svrstavaju u umetnike ili tehničare. Njihovi objekti govore jezikom estetike ili su bledi tragovi nastali usled pohlepe investitora. Osnovno pitanje je: da li je svaki arhitekta umetnik i da li je svaki arhitektonski objekat umetničko delo? Među poplavom današnjih "arhitekata", "menadžera", "preduzimača", sve ređe ima umetnika. Među sagrađenim arhitektonskim objektima sve manje je onih za koje možemo reći da su umetnička dela. Iza umetničkog dela uvek stoji snažna ličnost stvaraoca, praktičara i teoretičara, sposobnog da oblikuje svoju ideju. Televizijski toranj kao tehnička struktura nije umetničko delo. Međutim, Toranj na Avali to jeste, jer sadrži koncept, ideju koja do tada nije viđena. Mostovi i konstrukcije Santjaga Kalatrave su tehnološke strukture, ali su u oblikovnom smislu umetnička dela. Međutim, isto ne važi za svaku novogradnju kod nas. Većina njih nisu ni tehnička ni umetnička dela, već su jednostavno - kič ili bezidejne građevine.

Godine 1985. na poziv Žorža Budaja učestvovao sam na najpoznatijoj izložbi, Pariskom bijenalu. Među izlagačima bili  su i arhitekti: Aldo Rosi, Tadao Ando, mlada i tada nepoznata Zaha Hadid. Mene je privukla pojava Kejta Heringa, pripadnika moje generacije umetnika. Ovog mladića upoznao sam par dana pred otvaranje izložbe u Velikoj hali La Vilet, gde je crtao na zidu svoj grafit (na slici). Razgovarali smo o razlici između slikarstva i arhitekture. Njegove reči i danas najbolje opisuju odnos ove dve umetnosti: "Moje slike nikada ne bi postojale da nema zida. Tako i na ovoj izložbi, da nema hale, zida u ovoj hali, ne bi bilo ni moje umetnosti... Slikarstvo i arhitektura ne postoje svako za sebe..."

No comments:

Post a Comment