DNEVNIK ZABLUDA
Piše Slobodan Maldini
OBRAZOVNI TURIZAM I EROZIJA VREDNOSTI
Dugi niz godina naše društvo potresa opšta erozija
vrednosti na svim poljima, naročito u kulturi. Obzirom da ne postoje osnovni uslovi
za razvoj, kultura je podložna svim vrstama negativnih uticaja. Degradacija je
genelaran proces, a negativni primeri su brojni. Pokušaću u analizi da se
ograničim samo na eroziju obrazovanja u
arhitekturi kao najširoj i najuticajnijoj oblasti u umetnosti.
Proteklih godina svedoci smo procesa hiperprodukcije
arhitekata i stručnjaka srodnih oblasti. Za razliku od susednih država gde je
broj akademskih obrazovnih ustanova usklađen sa potrebama i opštim stanjem
razvoja društva, kod nas postoji neumereni rast broja stručnjaka obrazovanih u ovim
oblastima. Samo u Beogradu postoji bar pet visokoškolskih ustanova na polju
arhitekture, a njima se pridružuju fakulteti u Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru.
Svake godine u našoj zemlji završi školovanje preko hiljadu mladih arhitekata i
urbanista. Ovoliki broj novoobrazovanih stručnjaka sigurno nije potreban.
Međutim, koliki je nivo stručnosti i kvaliteta mladih arhitekata kod nas?
Nakon analize stanja nameće se poražavajući zaključak. Naši stručnjaci danas nisu na nivou nekadašnjih
akademski obrazovanih građana. Tome doprinose brojni razlozi. Dotaći ću samo
neke od njih. Opšti nivo obrazovanja u Srbiji je nizak. Diplome kod nas često ne
predstavljaju rezultat studijskog rada, već su posledica pukog vremena
provedenog na fakultetu. Prepisivanje naučnih radova je uobičajeno. Poznat je
primer profesorke koja je u svojoj disertaciji prepisala tekstove iz knjige čuvenog
američkog teoretičara. Nakon nekoliko godina knjigu tog autora sa Zapada
prevela je i objavila domaća izdavačka kuća, zbog čega su nastali problemi.
Drugi univerzitetski profesor godinama je mentor doktorantima u oblasti
urbanizma, bez obzira što je po obrazovanju iz sasvim druge struke -
građevinski inženjer.
Studiranje i doktoriranje arhitekture u Srbiji skuplje je
nego u Zapadnoj Evropi. Zato se mnogi odlučuju da akademsko zvanje dobiju izvan
granica zemlje. Nije mali broj onih
koji diplomu prestižnog svetskog univerziteta kupuju preko interneta. Ova
mogućnost je daleko jeftinija od studiranja u Srbiji, a kupcu donosi diplomu nekog
poznatog univerziteta sa Zapada, koja je kod nas cenjena i redovno prihvatljivija
od domaće. Poznati su slučajevi "vikend doktora nauka", koji do
zvanja dolaze na tzv. "turističkim
kursevima" u letnjim kampovima van zemlje koje organizuju poznati svetski
univerziteti. Sa ovako stečenim "prestižnim zvanjem", oni lako dolaze
do mesta univerzitetskog profesora u Srbiji. Danas imamo hiperprodukciju ovako
nastalih "doktora nauka" koji su do titule došli studirajući kod
nekompetentnih mentora u Srbiji ili boravkom u turističkoj poseti kampu nekog svetskog
univerziteta zvučnog imena.
Nažalost, sve je objašnjivo kod nas, već odomaćenom krilaticom: Ovo je Srbija!!!
ReplyDelete