OBRAZOVNI TURIZAM I EROZIJA VREDNOSTI

DNEVNIK ZABLUDA

Piše Slobodan Maldini

OBRAZOVNI TURIZAM I EROZIJA VREDNOSTI

Dugi niz godina naše društvo potresa opšta erozija vrednosti na svim poljima, naročito u kulturi. Obzirom da ne postoje osnovni uslovi za razvoj, kultura je podložna svim vrstama negativnih uticaja. Degradacija je genelaran proces, a negativni primeri su brojni. Pokušaću u analizi da se ograničim samo na eroziju obrazovanja  u arhitekturi kao najširoj i najuticajnijoj oblasti u umetnosti.

Proteklih godina svedoci smo procesa hiperprodukcije arhitekata i stručnjaka srodnih oblasti. Za razliku od susednih država gde je broj akademskih obrazovnih ustanova usklađen sa potrebama i opštim stanjem razvoja društva, kod nas postoji neumereni rast broja stručnjaka obrazovanih u ovim oblastima. Samo u Beogradu postoji bar pet visokoškolskih ustanova na polju arhitekture, a njima se pridružuju fakulteti u Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru. Svake godine u našoj zemlji završi školovanje preko hiljadu mladih arhitekata i urbanista. Ovoliki broj novoobrazovanih stručnjaka sigurno nije potreban. Međutim, koliki je nivo stručnosti i kvaliteta mladih arhitekata kod nas?

Nakon analize stanja nameće se poražavajući zaključak.  Naši  stručnjaci danas nisu na nivou nekadašnjih akademski obrazovanih građana. Tome doprinose brojni razlozi. Dotaći ću samo neke od njih. Opšti nivo obrazovanja u Srbiji je nizak. Diplome kod nas često ne predstavljaju rezultat studijskog rada, već su posledica pukog vremena provedenog na fakultetu. Prepisivanje naučnih radova je uobičajeno. Poznat je primer profesorke koja je u svojoj disertaciji prepisala tekstove iz knjige čuvenog američkog teoretičara. Nakon nekoliko godina knjigu tog autora sa Zapada prevela je i objavila domaća izdavačka kuća, zbog čega su nastali problemi. Drugi univerzitetski profesor godinama je mentor doktorantima u oblasti urbanizma, bez obzira što je po obrazovanju iz sasvim druge struke - građevinski inženjer.

Studiranje i doktoriranje arhitekture u Srbiji skuplje je nego u Zapadnoj Evropi. Zato se mnogi odlučuju da akademsko zvanje dobiju izvan granica zemlje. Nije mali broj onih koji diplomu prestižnog svetskog univerziteta kupuju preko interneta. Ova mogućnost je daleko jeftinija od studiranja u Srbiji, a kupcu donosi diplomu nekog poznatog univerziteta sa Zapada, koja je kod nas cenjena i redovno prihvatljivija od domaće. Poznati su slučajevi "vikend doktora nauka", koji do zvanja dolaze na tzv. "turističkim  kursevima" u letnjim kampovima van zemlje koje organizuju poznati svetski univerziteti. Sa ovako stečenim "prestižnim zvanjem", oni lako dolaze do mesta univerzitetskog profesora u Srbiji. Danas imamo hiperprodukciju ovako nastalih "doktora nauka" koji su do titule došli studirajući kod nekompetentnih mentora u Srbiji ili boravkom u turističkoj poseti kampu nekog svetskog univerziteta zvučnog imena.