Dnevnik zabluda
Tramvaji i spomenici
Piše Slobodan Maldini
Osnovno pravilo postavke gradskog spomenika je dobra vidljivost sa svih strana,
pristup i ostvarenje ambijenta za boravak posmatrača. Spomenici su najčešće u
pešačkoj zoni, opremljeni urbanim mobilijarom koji omogućuje zadržavanje pešaka
turista tokom kojeg se upoznaju sa sadržajem i porukama koje spomenik nosi.
Međutim, postoje slučajevi kada su gradski spomenici postavljeni na neodgovarajućim
lokacijama, gde nije moguć pristup, pa čak i tamo gde ne postoji dobar vizuelni
kontakt između spomenika i njegovih posmatrača. Ove kardinalne urbanističke
greške događaju se i nama.
Kada je 2016. izmešten spomenik Dimitriju Tucoviću sa neprimerenog
mesta u centru saobraćajnog kružnog toka na Slaviji, mediji su objavili stari
urbani mit. Navodno, sam Josip Broz odlučio je da spomenik srpskom vođi
socijalističkog pokreta, koji je komunistima bio "trn u oku", postavi
na pešacima nedostupnom mestu "kako niko ne bi mogao da mu oda počast zbog
gustog saobraćaja koji se tu odvija". Bez obzira na upitnu istinitost ove
priče, činjenica je da je spomenik Tucoviću bio nepregledan i nedostupan
pešacima, pa nije služio svrsi. Uklonjena bista osnivača Srpske
socijaldemokratske partije vraćena je 2018. na Slaviju, na prikladan novosagrađeni
pešački plato ispred Narodne banke Srbije, izvan gužve saobraćajnog toka.
Nakon iskustva sa spomenikom Tucoviću, zaprepašćuje neverovatna
odluka arhitektonskog žirija da na nedavno održanom konkursu za urbanističko
rešenje Savskog trga sa spomenikom Stefanu Nemanji, dodeli prvu nagradu projektu
španskog tima "Fenvik
Iribaren arhitekts". Jer, Španci su postavili spomenik bukvalno na
nekoliko metara od tramvajskih šina! Posred pešačkog trga sa
"manifestacionim platooom" za okupljanje velikog broja ljudi, neposredno
pred spomenikom Stefanu Nemanji, ostavili su čvorište tri pravca najfrekventnih
tramvajskih linija u Beogradu!? Taj saobraćajno katastrofalan projekat sadrži
pešački trg predviđen za boravak više hiljada Beograđana i turista sa pažnjom
usmerenom na gigantski spomenik, dok tuda prolaze čak 9 tramvajskih linija. Ovo,
bezbednosno neprihvatljivo i po život prolaznika izuzetno opasno rešenje
španskih arhitekata, ne ispunjava osnovne uslove sigurnosti pešaka u
saobraćaju. Da su Španci prikazali realno stanje na terenu
koje predlažu projektom, nikada ne bi ušli u izbor za nagradu.
Špancima
su plaćena enormna sredstva za amaterski, falš urbanistički projekat u kojem su
najznačajniji spomenik prestonice postavili uz samo tramvajsko čvorište, na
likovno neprihvatljivom i saobraćajno nebezbednom mestu. Ovaj loše odrađen konkurs
treba poništiti i angažovati ozbiljnu instituciju da izradi kvalitetno saobraćajno
rešenje Savskog trga. Ili ćemo i ovu glupost ispravljati na novom, još skupljem
međunarodnom konkursu, organizovanim pod stranim patronatom?
Na slici: Nagrađeni ulepšani projekat Španaca
(levo) i realna slika (desno), lična arhiva
No comments:
Post a Comment