Dnevnik zabluda
Treća inicijativa
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je završen prvi krug javnog konkursa za izradu
likovnog rešenja spomenika Zoranu Đinđiću na prostoru Studentskog trga u
Beogradu. Spomenik je pozicionirao austrijski arhitekta Boris Podreka,
postavivši ga na mesto na kojem ga je moguće videti iz pravca Trga Republike i
Kalemegdana. Ovaj arhitekta, kojeg gradski urbanista Milutin Folić predstavlja
kao "jednog od najvećih arhitekata današnjice" ujedno je i predsednik
žirija konkursa. Budući da se radi o dvostepenom konkursu gde je među 40
prispelih radova u drugi krug odabrano 6, neću komentarisati prispele projekte.
Na osnovu onoga što sam video, nema spektakularnog rešenja, koje do sada već
nije u svetu realizovano. Međutim, ovaj konkurs otvara neka stara pitanja o
odnosu vlasti i spomeničke kulture.
Paradoksalno je da današnja vlast, kojoj je Đinđićeva
Demokratska stranka opoziciona, podiže spomenik ubijenom političaru. Nažalost, dok je bila na vlasti,
Demokratska stranka je ovu jedinstvenu šansu propustila. Umesto spomenika
nekadašnjem srpskom premijeru, Boris Tadić je 2011. u beogradskom Tašmajdanskom
parku otkrio spomenik nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana i komunističkom vođi
Hejdaru Alijevu, kojeg istoričari nazivaju "poslednjim diktatorom
savremenog sveta". Nakon što je prethodni predsednik Srbije Tomislav
Nikolić 2014. otkrio spomenik ruskom caru Nikolaju II Romanovu u beogradskoj
ulici Kralja Milana ruskih skulptora, kritizeri su to maliciozno predstavili znakom
približavanja Srbije "statusu ruske gubernije". Današnji predsednik
Aleksandar Vučić pred sobom ima plan o podizanju spomenika Stefanu Nemanji na
mestu Generalštaba, na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine.
Međutim, jedna
inicijativa do danas nije ostvarena. Radi se o podizanju replike Spomenika
kralju Aleksandru Prvom Jugoslovenskom i Petru Prvom Srpskom koji je u Parizu podigla
Francuska u čast Kraljevini Srbiji posle pobede u Prvom svetskom ratu 1918. Spomenik predstavlja klasičnu kompoziciju čak sedam ljudskih figura, sa
centralno postavljenim konjem na kojem jaše Aleksandar Prvi, kralj Jugoslavije. Pored
konja nalaze se kralj Petar I i maršal Francuske Franše d'Epere. Spomenik je 1936. izradio francuski skulptor Maksim
Real de Sart, izlila ga je radionica Diren, a arhitekta je bio Anri Šajo. Prvu inicijativu
o podizanju replike spomenika u Beogradu pokrenuo je arhitekta Milan Pališaški,
obavestivši predsednika Tadića o njoj. Drugu inicijativu pokrenuo sam ja na stranama
Večernjih novosti 2014, pred 100. godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Povodom
100. godišnjice završetka Prvog svetskog rata 2018, po treći put pokrećem ovu
inicijativu i pozivam predsednika Vučića da upotrebi svoj uticaj i pokrene
projekat podizanja replike ovog spomenika u Beogradu. Mojoj inicijativi
pridružuje se i grupa srpskih vajara koji žive i rade u Parizu.
Na
fotografiji: Spomenik kralju Aleksandru Prvom i Petru Prvom u Parizu, lična arhiva
No comments:
Post a Comment