Dnevnik zabluda
Politika i arhitektura
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je beogradski gradonačelnik hrabro izjavio
"da se nije snašao u politici". Poznato je da je politika veoma
značajna društvena nauka, sa svojim zakonitostima i pravilima. Iako to nije slučaj
u Srbiji, politikom ne mogu se bave amateri. Međutim, nismo nikada čuli isto
tako hrabru izjavu nekog političara da se nije snašao u urbanizmu i
arhitekturi. Kao što neki olako shvataju politiku i ulaze u nju ne poznajući
njene osnove, tako se političari olako upuštaju u vode arhitekture i urbanizma.
Obzirom da je društveni uticaj političara nemerljivo veći u odnosu na uticaj
arhitekata, njihovo neznanje oblasti arhitekture dovodi do teških posledica po
celo društvo. Danas smo preplavljeni urbanističkim planovima i arhitektonskim
projektima koje kreiraju neuki političari, nameću ih arhitektonskoj struci i na
taj način menjaju izgled naših gradova. U tome im neretko "pomažu"
opskurni investitori, zastupnici kapitala nepoznatog porekla, izaslanici stranih
političkih i vojno-bezbednosnih grupacija koje sprovode nama još uvek
nedovoljno poznate interese. A glavni cilj svega nije postizanje harmonije
razvoja prostora i gradova i boljitka života njihovih stanovnika, već
zauzimanje strateških geografskih područja i uspostavljanje brutalne dominacije
nad narodima. Međutim, retko ko je postavio pitanje: "kako se naši
arhitekti snalaze u arhitekturi?"
Poznato je da se naše najznačajnije strukovne institucije
"ne mešaju u svoj posao", odnosno, ne oglašavaju u slučajevima kada
je arhitektosnko-urbanistička struka ugrožena. Vrlo retko čujemo glas razuma iz
akademskih institucija: Arhitektonskog fakulteta, SANU i drugih strukovnih udruženja,
kao na primer: Zavoda za urbanizam,
Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Inženjerske komore, Udruženja arhitekata
Srbije, Društva arhitekata Beograda. Umesto arhitekturom i urbanizmom, one se
sve više bave politikom. Zaradi očuvanja finansijske sigurnosti koju im pružaju
političari koji su na vlasti, te institucije sve češće učestvuju u sprovođenju
stručno pogrešnih naloga političara: menjaju urbanističke planove, sprovode
naloge "sa vrha" kojima upropaštavaju naš urbani prostor i uništavaju
kulturno nasleđe. Ali, kako se u svemu "snalaze" arhitekti pojedinci?
Oni arhitekti koji imaju privilegiju da postanu deo
"vladajućeg klana" dobijaju priliku da ponesu odgovornost u procesu u
kojem vlast odlučuje o budućnosti naših gradova. Nažalost, u ovom postupku oni
su samo "nužno zlo", "nazovi stručnjaci" koji treba da
oblikuju odluke političara i "upakuju" ih u formu koja će imati
izgled stručnog dokumenta. Za sitniš koji im se baca pred noge, oni su samo
pioni u igri strategije njima nepoznatih sila. A onog trenutka kada postanu
svesni svoje jadne uloge, bivaju lako odstranjeni iz političke igre moćnika
koju neki nazivaju još i urbanizmom.
No comments:
Post a Comment