Slobodan Maldini: Sumrak galerije, Večernje novosti, 2. septembar 2016.

Dnevnik zabluda

Sumrak galerije

Piše Slobodan Maldini

Danas nije potrebno posebno obrazlagati da bi se opisalo loše stanje u našoj likovnoj umenosti. Muzeji ne rade, tržište umetničkih dela ne postoji, galerije životare. Zbog nagomilanih problema i finansijskih teškoća, umetnička udruženja su na ivici kolapsa, a država je odavno digla ruke od realizacije bilo kakvog temeljitog plana razvoja umetnosti. U našem društvu kultura je marginalizovana, bez strategije razvoja i ozbiljnijeg pristupa njenom finansiranju. Aktivnosti na ovom polju svode se na lične inicijative i angažmane pojedinaca - ljubitelja umetnosti i samih umetnika, koji rade u teškim, skoro neljudskim uslovima. Zbog svega, danas se suočavamo sa dugoročnim, istorijskim problemom gubljenja identiteta, kulturnog kredibiliteta i izostanka osnovnog likovnog obrazovanja stanovništva. Jer, društva u kojima ne postoji kultura osuđena su na propast, zaborav, nestanak sa kulturnog lica savremene istorije. A države sa niskim nivoom razvoja kulture danas niko ne shvata ozbiljno, zapravo, smatra ih kulturno zaostalim.

U propadanju institucija likovne umetnosti možda najteži period proživljavaju likovne galerije. Bez stalnih sredstava, teško održavaju kulturne programe. Grafički kolektiv, jedna od naših najznačajnijih galerijskih ustanova, posle 67 godina rada danas se nalazi pred problemom opstanka. Naime, kuća na beogradskom Obilićevom vencu je restitucijom vraćena vlasnicima, koji su prizemni lokal gde se nalazi Grafički kolektiv prodali palačinkarnici sa Zlatibora. Novi vlasnici u svojim poslovnim planovima nemaju razumevanje za kulturu. Grafički kolektiv uskoro izlazi na ulicu.

Da podsetim, ova ustanova, osnovana davne 1949. imala je pionirsku ulogu u stvaranju naše savremene likovne umetnosti i bila jedan od vodećih umetničkih centara u nekadašnjoj Jugoslaviji. Pored održanih izložbi svih najpoznatijih srpskih umetnika, tu je bio centar okupljanja umetničke avangarde. Ovde su priređene i izložbe svetski slavnih ličnosti: Dalija, Šagala, Vazarelija, Madervela, Era, Fuhsa, Anderlea, Brunovskog, Tošio Jošizumija i drugih. Prvi hepening u Beogradu, 1960-tih godina, odigrao se u ovoj galeriji. Tu su publikovani katalozi, grafičke mape, monografije. Kolekcija umetničkih radova koja se nalazi u vlasništvu Grafičkog kolektiva iznosi preko 5.000 dela, više nego što poseduju mnogi svetski značajni muzeji.

"Palatu Ninčić" na adresi Obilićev venac 27, u čijem prizemlju se nalazi galerija Grafički kolektiv od svog nastanka, projektovao je poznati beogradski arhitekta Dragutin Maslać. Jedinstveni projekat enterijera i eksterijera galerije  izradio je arhitekta Peđa Ristić. U protekle 52 godine enterijer nije menjan, jer za to nije bilo potrebe. I danas, to je možda najbolji enterijer jedne galerije u Srbiji. Šteta što će biti srušen i pretvoren u - palačinkarnicu.