Nagrada "Ranko Radović", Večernje novosti, 25. januar 2019.

Dnevnik zabluda

Nagrada "Ranko Radović"

Piše Slobodan Maldini

Na nedavno održanom najznačajnijem konkursu iz oblasti arhitekture u Srbiji koji nosi ime prerano preminulog beogradskog arhitekte i profesora na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Ranka Radovića, po drugi put je dodeljena nagrada autorima dr.sc. Zlatku Karaču i dr.sc. Alenu Žuniću. Dvojica zegrebačkih arhitekata nagrađeni su zajedno sa saradnicima na istom konkursu 2016. godine za svoju monografiju posvećenu istaknutom hrvatskom arhitekti akademiku Branku Kinclu u kojoj su predstavili gotovo pedeset godina njegovog urbanističkog i naučnog delovanja u Zagrebu i Hrvatskoj. Knjigu je izdala Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti. Krajem prošle godine, dvojica autora su dobili nagradu za novu monografiju "Islamska arhitektura i umjetnost u Hrvatskoj - osmanska i suvremena baština", objavljenu u izdanju Arhitektonskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i izdavačke kuće UPI-2M Plus.

Nagradu "Ranko Radović" osnovali su ULUPUDS - Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, kao osnivač, i Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad - Departman za arhitekturu i urbanizam, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca i drugi suosnivači. Nagrada je osnovana sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičko-teorijsku misao u oblasti arhitekture i arhitektonsko stvaralaštvo. Pokrovitelj nagrade je Ministarstvo kulture Republike Srbije. Ali, kakve veze ima islamska arhitektura u Hrvatskoj sa Srbijom?! I koju poruku nam šalje žiri nagrade "Ranko Radović", sastavljen od predstavnika osnivača nagrade, koji je po drugi put u kratkom vremenskom intervalu dodelio prestižnu srpsku nagradu istim hrvatskim autorima?

S pravom postavljamo pitanje: da li je stanje u srpskoj pisanoj reči na polju arhitekture zaista toliko loše, da je nemoguće pronaći makar jedno objavljeno delo u Srbiji koje bi zavredilo domaće prestižno priznanje? Odgovor na to nedavno je dao profesor arhitektonskog fakulteta u penziji Miloš R. Perović, koji uporno bezuspešno pokušava da pronađe bar jedno objavljeno pisano delo arhitekata akademika SANU. Otišao je u biblioteku Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i zatražio knjigu mlađeg kolege profesora, prema njenom ISBN registarskom broju. Iznenadio se kada je saznao da ova knjiga, uredno registrovana u Narodnoj biblioteci, čak sa upisanim nazivom štamparije, značajna u biografiji autora mladog profesora, nikada nije objavljena! I to nije usamljen primer. Drugi slučaj je objavljena knjiga na polju urbanizma poznate profesorke istog fakulteta u kojoj ona piše, verovatno pod utiskom popularnog pevača Željka Joksimovića, o prvom srpskom urbanisti i profesoru arhitekture poznatom po izradi prvog urbanističkog plana Beograda 1867. Emilijanu Joksimoviću.

Na slici: Naslovna strana knjige dobitnice nagrade "Ranko Radović", privatna arhiva

Pravila struke, 18. januar 2019.

Dnevnik zabluda

Pravila struke

Piše Slobodan Maldini

Nedavno su mi pažnju privukle naslovne strane dnevnih novina na kojima su objavljene fotografije mlade "zvezde" tv rijaliti programa koja je javno progovorila o svom bavljenju maloletničkom prostitucijom, na šta je reagovala njena majka, pruživši joj podršku. Već duže vreme suočeni smo sa procesom nestanka mnogih tabua i moralnih normi koji se odvija javno i na televizijskim stanicama nacionalnih frekvencija. Međutim, još više zabrinjava nestajanje osnovnih moralnih kodeksa i pojava posebnog vida prostitucije u drugim oblastima društva i kulture, koje su do sada bile pošteđene ovog sunovrata. Analiziraću samo područje arhitekture i urbanizma.

Veza između prostitucije i arhitekture odavno je poznata na Zapadu. Nezaobilazne turističke destinacije su takozvane Ružičaste četvrti u Amsterdamu, Hamburgu ili Bangkoku, gde cvetaju prostitucija, seks i pornografija. Na Zapadu su poznati i seks drajv inovi, garažni boksovi u kojima je predviđena prostitucija u automobilima. Na ružičaste kvartove podsetile su me novogodišnje dekoracije pojedinih urbanih četvrti u Srbiji, za šta su odgovorni političari, scenografi i dizajneri koji su neukusom uništili pozitivnu prazničnu atmosferu nekih naših gradova. Međutim, postoji mnogo ozbiljnija arhitektonska prostitucija, sve više prisutna u našoj sredini. Radi se o projektovanju arhitektonskih objekata, čak čitavih urbanističkih kompleksa po diktatu investitora i političara, protivno svim pravilima arhitektonske struke.

Sve češće arhitekti projektuju suprotno stečenom znanju i osnovnim moralnim normama, samo da bi zadovoljili investitore i bili bar minimalno plaćeni za svoj rad. Nažalost, ovaj vid opštepoznate arhitektonske prostitucije prisutan je na velikom broju kapitalnih projekata. Podsetiću na referate SANU gde istaknuti stručnjaci kritikuju projekat Beograd na vodi, ali i pozive na zabranu gradnje zgradurina podno Kalemegdana, novobeogradskog Bloka 13, stambenog naselja u vodoizvorištu Makiša. I pored kritike, na delu su projekti koji slede moć novca, a ne zdravog razuma. U sveprisutnoj prostituciji u projektovanju gradskih monstruma učestvuju nekada davno referentne a danas samo "podobne" projektantske kuće, poslušno radeći po zahtevima moćnika. Zato se imena projektanata kapitalnih objekatau Srbiji kriju, a firme zamagljuju svoje učešće u tim projektima, po principu "ćuti i radi". Nije ni čudo, jer se radi o negativnim referencama. Ali, umesto da ovi biroi, prezreni zbog katastrofalno loših projekata, budu sankcionisani i stavljeni na listu srama, oni danas postaju sve moćniji. Njihova poruka je sledeća: ukoliko želiš da radiš i budeš plaćen, zaboravi na arhitekturu i prilagodi se zahtevima neukih ali uticajnih poslodavaca, čak i kada protivreče zdravom razumu. Stručnost i profesionalnu etiku prepusti - besposlenim jadnicima.

Na slici: Beograd na vodi, projekat, lična arhiva

Neprihvaćeni velikan, Večernje novosti, 11. januar 2019.

Dnevnik zabluda

Neprihvaćen velikan

Piše Slobodan Maldini

Nakon što nas je nedavno napustio devedesetsedmogodišnji Mihajlo Mitrović, mnogi su uvideli veličinu praznine ostale iza velikana srpske arhitekture. Plodan renesansni stvaralac, Mitrović je sagradio više od sto objekata, bio je teoretičar umetnosti i kolumnista sa nizom objavljenih tekstova u "Politici" dužim od pedeset godina. I kao devedesetogodišnjak priređivao je izložbe i pisao knjige. Međutim, da li je baš sve u Mitrovićevom životu išlo glatko? Iza lovorika barda kriju se brojni porazi, o kojima svedoče njegovi bliski prijatelji. Zbog razumevanja ličnosti velikana, opisaću nekoliko teških profesionalnih situacija sa kojima se hrabo nosio.

Iako je daleko nadmašio domete akademski priznatih pripadnika generacije, Mitrović nije bio dobrodošao da ostvari karijeru na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, zbog čega ju je gradio na Fakultetu primenjenih umetnosti. Nije viđen ni na mestu akademika SANU, pa je još 1995. učestvovao u osnivanju izdvojene Akademije arhitekture Srbije. Ponižen je 2012, kada su ga kao devedesetogodišnjaka predložili pa odmah i odbili njegov prijem na mesto dopisnog člana SANU, "u paketu" sa upola mlađim 45-godišnjim kandidatom. SANU se zainteresovala za Mitrovića i 2015, nakon njegovog neformalnog sastanka sa gradonačelnikom Beograda, što je izazvalo bes akademika. Tada mu je mlađi kolega ispred SANU bezobzirno uputio Otvoreno pismo optuživši ga za "nanošenje velike štete inicijativi SANU u njenom zalaganju za sprečavanje realizacije projekta Beograd na vodi".

2013. na izložbi povodom šezdesetogodišnjice ULUPUDS-a čiji je Mitrović suosnivač, odbijena je realizacija moje inicijative da mu se Udruženje oduži posebnim priznanjem, neposredno pred dodelu te nagrade. Mitrovićevo ime nije se tada našlo ni u uvodnom tekstu kataloga izložbe. Rezignirano mi je rekao da se radi o osveti kustoskinje izložbe zbog njegovog davnog teksta u "Politici", gde je kritikovao projekat kuće za slona u Beogradskom zoo vrtu "u koju ni slon neće da uđe." Pitao sam ga da li mu "Politika" plaća za tekstove u kolumni, a on je odgovorio da mu "ne plaćaju, ali zapisuju dug". Požalio mi se da su njegovo remek-delo novobeogradski hotel "Putnik" upropastili lošom nadgradnjom, a Bivetu u Vrnjačkoj banji uništili. Iako je povodom knjige "Arhitektura Beograda 1950-2012" u izdanju "Službenog glasnika" 2012. dobio Nagradu Vukove zadužbine, rekao mi je da je izdavač ceo tiraž uništio "u rezance" i prodao kao staru hartiju, jer nije imao profit. Da bi spasao primerke knjige preostale u knjižarama, Mitrović ih je kupovao, pa poklanjao prijateljima. Poslednji udarac primio je letos od asistenta Arhitektonskog fakulteta koji je pod pseudominom Pijanista bizarnim đubretom od grafita zagadio fasadu "Geneks" kula poznatu po muralima čuvenog Lazara Vujaklije. Toliko o velikanu. I našem društvu.

Na slici: Vujaklijin mural i grafiti Pijaniste na "Geneks kulama", lična arhiva/foto Tanja Anić

Biseri arhitekture, "Večernje novosti", 4. januar 2019.

Biseri arhitekture

U poplavi gradnje koja se dogodila u 2018. godini, na arhitektonskoj sceni Srbije nametnuli su se kapitalni projekti iza kojih prvenstveno stoje državne strukture. Intenziviranje gradnje dovelo je do velikih promena u urbanizmu naših gradova, posebno u prestonici. Ali, teško da ijedan kapitalan projekat ove vrste može da bude uvršten u listu pet najznačajnijih. Prvenstveno zbog toga što se radi o velikim i nepopravljivim urbanističkim promašajima koji će imati višedecenijske reperkusije na našu arhitekturu, a zatim jer se radi o sveprisutnom investitorskom urbanizmu kod kojeg moćnici kroje planove, protivno interesima građana. Međutim, u moru loših, moguće je otkriti nekoliko vrednih arhitektonskih bisera.

Veliku nagradu Trijenala arhitekture Društva arhitekata Niša dobio je projekat "Branković mauntin resort" na Staroj Planini, arhitektonskog biroa "Alterno inc." i autora Đorđa Kitića, Dušana Nikolića, Ivane Veličković, Mirjane Nikolić i Dejana Knežića. Apartmansko naselje smešteno u prirodnom okruženju izgrađeno je prirodnim materijalima, jednostavnim formama, uklopljeno u prirodu.

Nagradu "Milan Zloković" Asocijacije srpskih arhitekata za najbolje ostvarenje u protekloj godini dobilo je idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje hotela u kanjonu reke Jinša, u selu Jača Jiao u Kini, autora Ivane Damjanović i Milutina Cerovića. Autori su uspeli da ostvare arhitektonsko rešenje koje se uklopilo u postojeći prirodni pejzaž, upotrebivši prirodne materijale kamen i drvo.

Enterijerom Direktorata civilnog vazduhoplovstva u Skadarskoj ulici u Beogradu arhitekta Dejan Babović je načinio ozbiljan pomak u dizajnu i opremanju unutrašnjeg prostora, upotpunivši ga smelim kontrastima svetlosti i senke i živim bojama.

Na polju restauracije i konzervacije istorijskih arhitektonskih celina zaštićenih kulturnih dobara izdvaja se projekat rekonstrukcije i dogradnje manastira Tvrdoš kod Trebinja u Republici Srpskoj arhitekte prof. Petra Arsića. Sa izvanrednim poznavanjem istorijskog arhitektonskog jezika, autor je uspeo da projektuje kompleksnu mikrourbanističku istorijku celinu.

U povećanom interesovanju umetničkih krugova u SAD za kulturnu ostavštinu zemalja nekadašnje Jugoslavije, u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA) priređena je izložba "Prema utopiji betona: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980". Na njoj su predstavljena izuzetna dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije, među kojima i ona Bogdana Bogdanovića, Ivana Štrausa, Borisa Magaša, Edvarda Ravnikara. Bili su to arhitekti koji su ostavili snažan i neizbrisiv trag na ovim prostorima.

Na fotografiji: Branković mauntin resort, Stara planina, lična arhiva