Slobodan Maldini: Zeleni grad na vodi ("Večernje novosti, 28. jun 2014)

DNEVNIK ZABLUDA

Piše: Slobodan Maldini

ZELENI GRAD NA VODI

Danski arhitektonski studio BIG dobio je 335 miliona dolara vrednu nagradu na konkursu "Obnova putem dizajna" za izradu projekta kojim treba da zaštiti i poveća otpornost donjeg dela Menhetna od budućih olujnih udara mora i unese novi ekološki kvalitet u lokalnu urbanu zajednicu. Predstavnici Departmana za stanovanje i urbani razvoj Šaun Donovan, gradonačelnik Njujorka De Blasio, guverner Endru Kuomo, senator Čarls Šamer i predstavnik Rokfeler fondacije Zia Kan nedavno su predstavili ovaj projekat kao jedan među šest predloga zaštite američkih gradova od sve jačih vremenskih nepogoda koje pogađaju SAD. Grupa BIG je odabrana između šest finalista višegodišnjeg takmičenja deset multidisciplinarnih dizajnerskih timova i ukupno 148 međunarodnih učesnika na arhitektonskom konkursu.

"Pobednički predlozi su zaista transformativni i služe kao model za način kako može da bude zaštićena regija i samim tim bude ekološki i ekonomski otpornija", istakao je sekretar žirija Šaun Donovan. Konkurs uliva nadu da će inspirisati druga javno - privatna partnerstva za podsticanje inovacija na ovu temu i u drugim delovima zemlje i sveta. Arhitektonsko - urbanističko rešenje Menhetna pripremiće ovaj deo Njujorka za eventulanu nadolazeću prirodnu katastrofu.

Projekat grupe BIG ne samo da štiti grad od poplava i oborinskih voda, već pruža socijalne i ekološke prednosti za zajednicu i podstiče pozitivan stav javnog mnjenja. Tim predviđa tri segmenta koji samostalno pružaju zaštitu od poplava. Svaki urbani segment sadrži fizički diskretnu zaštitu koja ga izoluje od poplave u susednim područjima. U isto vreme, svaki sadrži mogućnost za integrisano i društveno planiranje. Segmenti funkcionišu zajedno kako bi zaštitili i unapredili grad, ali mogu da funkcionišu i samostalno.

Predloženo rešenje izrađeno je u saradnji sa lokalnim, gradskim i državnim učesnicima. Ono je fleksibilno i moguće je da bude integrisano u postojeće projekte. U intenzivnom procesu sa zajednicom, projekat je otkrio činjenicu da dobro osmišljen sistem zaštite od poplava može da donese višestruke koristi: očuvanje stambenog prostora, poboljšanje urbanih prostora, nova radna mesta. Jer, klimatske promene su problem koji delimo svi. U arhitektonskom timu BIG smatraju da koristi od ulaganja u zaštitu od ovih promena treba da podele svi.

Slične projekte zaštite od poplava treba uraditi i u Srbiji. Nastale štete su prevelike i nenadoknadive da bismo ih ignosrisali. Potrebno je uraditi urbanističke planove zaštite područja koja su potencijalno ugrožena od poplava, klizišta, vetra i drugih nepredvidivih negativnih uticaja. Treba izraditi urbanističke planove rekonstrukcije i zaštite gradova, saobraćajnica, privrednih i poljoprivrednih površina. Taj posao nije mali, ali Srbija ima ljudske potencijale da to uradi.

Slobodan Maldini: Vreme stručnjaka, "Večernje novosti", 21. jun 2014

DNEVNIK ZABLUDA

VREME STRUČNJAKA

Piše Slobodan Maldini

Nedavno mi je jedan kolega arhitekta saopštio novost da je ušao u drugi krug konkursa za prijem u radni odnos pilota civilnog vazduhoplovstva. Mada znam da poseduje letačku dozvolu sportskog pilota, ova vest me je nasmejala. Na moje pitanje da li oseća odgovornost u nameri da se bavi poslom koji ne zna, on mi je spremno odgovorio da u principu nema razlike između pilotiranja i vođenja nekog preduzeća, grada, ili same države. "Ako se pojedinci usuđuju da vode grad od dva miliona stanovnika, zašto bi meni smetalo da konkurišem za mesto pilota putničkog aviona?"

I zaista, u svojoj odluci moj prijatelj se ne razlikuje od nekih naših "stručnjaka", "ekonomista", "doktora nauka" i univerzitetskih profesora. Nakon što su novinari osporili originalnost doktorata ministra Stefanovića i validnost engleskog doktorata Miće Jovanovića, rektora našeg "najstarijeg i najvećeg" privatnog univerziteta "Megatrend", gospodin rektor je za vikend odleteo privatnim avionom u London u nameri da "pronađe" svoju izgubljenu doktorsku diplomu. Ovi nedavni događaji pokrenuli su medijsku lavinu koja bi mogla da "proguta" stotine lažnih doktora nauka, pre svega naših univerzitetskih profesora, ali i polotičara. U isto vreme, novinari su "ulovili" novog beogradskog gradskog arhitektu Folića u krajnje sumnjivom predstavljanju sopstvene radne biografije. Pored stotina doktora nauka i međunarodno renomiranih beogradskih arhitekata, ovaj mladi i nedovoljno iskusni kolega postavljen je na najodgovorniju funkciju u gradu sa koje treba da vodi urbanizam megalopolisa. Ubrzo su novinari predstavili i okruženje ovog prvog arhitekte Srbije: izvesnu Staniju, starletu poznatu po nedavnoj izjavi da joj je šeik  iz Dubaija poklonio - ostrvo. U međuvremenu, povodom odluke Ministarstva prosvete da im  prepolovi sredstva namenjena za "Srpsku enciklopediju", oglasili su se i naši akademici. Najavljujući gašenje Enciklopedije, oni kritikuju državu zbog zanemarivanja kulture. Preko noći raspadaju se i državne izdavačke kuće, jer su im zakonom ukinuti statusi monopolista. 

Nemam ništa protiv mladih, niti onih koji nemaju doktorsku titulu. Jer, doktorska zvanja stiču se decenijama, a ne preko noći. Ali, pre nego što preuzmu odgovornost za posao za čije obavljanje je potrebna kompetencija, mladi treba da uče i steknu iskustvo. Nemam ništa ni protiv jadikovki srpskih akademika i državnih izdavača. Međutim, neki naši univerziteti, SANU i državni izdavači danas su institucije komercijalne prirode, a državna pomoć im dođe više kao bakšiš. Gradski službenici su ionako preplaćeni za posao koji (ne)obavljaju, a štete koje nam nanose su nenadoknadive. Krajnje je vreme da se upitamo: zbog čega im država uopšte uplaćuje novac? Srbija ionako ima višak doktora nauka koji, ne žaleći se, rade po Evropi kao kelneri i kućne pomoćnice.

Slobodan Maldini Venecijanski bijenale i arhitektura, "Večernje novosti", 14. juni 2014.

DNEVNIK ZABLUDA

VENECIJANSKI BIJENALE I ARHITEKTURA

Piše Slobodan Maldini

Ovogodišnji Venecijanski bijenale "zaobišao je savremenu arhitekturu i nema ništa sa dizajnom", izjavio je kustos bijenala holandski arhitekta Rem Kolhas. "Želeo sam da se odvojim od savremene arhitekture, jer mislim da bijenale arhitekture postaje vrlo sličan umetničkom bijenalu, čime gubi svoju oštrinu... Ovogodišnja postavka nema ništa sa dizajnom", dodaje Kolhas, pozivajući se na izložbu "Elementi arhitekture" koja čini centralni deo bijenala. "Nula. To je jedno od  zadovoljstava izložbe jer danas je arhitektura zamagljena umetnošću isto kao što je zamagljena dizajnom."

Pod nazivom "Osnove", bijenale prikazuje arhitekturu onakvom kakva se nalazi u sadašnjoj situaciji a spekuliše o njenoj budućnosti. Sastoji se od tri međusobno spojene izložbe: "Elementi arhitekture" i "Upijanje modernosti 1914-2014", obe u Đardinima i "Monditalija", koja se održava u Arsenalu. Na izložbi "Elementi arhitekture" predstavljeni su arhitektonski stilski elementi zgrada, uključujući stepenice, tavanice, liftove i VC-e (na slici). Sam Kolhas je izjavio da ga je izložba iznenadila u smislu da je pokazala ono u arhitekturi koje je njemu ostalo nepoznato ili ono o čemu nikada do danas nije razmišljao. Kolhas je uvek bio zainteresovan za uticaj tehnologije na arhitekturu, pisao je o liftovima i klima uređajima. U tom smislu, on smatra da pokretne stepenice, na primer, nikada nisu registrovane u ideologiji i teoriji arhitekture, što je dovelo do toga da sami arhitekti jednostavno izgube sposobnost da razmišljaju o celokupnom repertoaru ove umetnosti. Izložba treba da podstakne na razmišljanje o istoriji svakog arhitektonskog elementa. Kao što je klasična arhitektura bila zasnovana na antičkim stubovima i vencima, savremena arhitektura je zasnovana na proizvodima tehnologije, kao na pr. stepeništima i liftovima.

Kolhasov stav govori o današnjoj opredeljenosti arhitektonskih teoretičara i autoriteta. Novo vreme razlikuje se od onog pre tridesetak godina. Kada sam i sâm učestvovao na "Trećoj međunarodnoj izložbi arhitekture" u sastavu Venecijanskog bijenala 1985. pod rukovodstvom Paola Portogezija, arhitektura je tada predstavljena istorijskim, a ne tehnološkim elementima. Pred učesnike su postavljeni konkretni zadaci koji su sadržali intervencije na istorijskim lokacijama u gradovima Veneta: u Veneciji, Padovi, Palmanovi. Tadašnji učesnici na izložbi predstavljali su svoje projekte rekonstrukcija trga Prato dela Vale u Padovi, venecijanskog mosta Akademiija, Merkata di Rialto, čuvene vile Farseti, Pjace Badoer. Izlagači su sa ushićenjem i ljubavlju projektovali u kulturno tradicionalnim istorijskim urbanističkim sredinama. Za razliku od današnje arhitekture koja veliča liftove i pokretne stepenice, tadašnja postmoderna je crpela ideje u bogatoj istoriji arhitekture.

Slobodan Maldini "Gradovi i parkiranje", "Večernje novosti, 7. jun 2014.

DNEVNIK ZABLUDA

GRADOVI I PARKIRANJE

Piše Slobodan Maldini

Već godinama pokušavam da nagovorim jednog prijatelja koji živi u centru Beograda da me poseti tokom vikenda na imanju izvan grada. I uvek dobijam isti odgovor: ne može da vozi svoj automobil, jer kad se vrati neće više imati mesto da ga parkira. Navodno, svaki njegov odlazak automobilom bio je stres, jer više nije mogao da pronađe mesto za parkiranje. Na kraju se odlučio da kupi "Smart", jer ovaj automobil može da parkira bilo gde. Borba za parking mesto u centru grada je bespoštedna. Napuštanje mesta kažnjava se dugoročnom nemogućnošću parkiranja. Skrovitih slobodnih mesta za parkiranje sve je manje i ona su sve udaljenija od centra grada. Lično sam, u potrazi za praznim parking mestom završio na Kalemegdanu, na dnu vodom ispunjenog šanca ispod Leopoldove kapije i Zoološkog vrta. Ništa bolja situacija nije u Novom Sadu. Svaki slobodni pedalj zemljišta pretvoren je u gradski parking koji se naplaćuje po satu.

U nameri da pomognu vozačima, beogradski gradski oci su pre nekoliko godina organizovali akciju "Parkiraj i bicikliraj". Ideja je da vozači parkiraju vozila na novobeogradskoj strani Save i nastave posetu gradu električnim biciklima.Iako praktična i originalna, ova ideja nije zaživela. Na parkingu kod hotela "Kraun plaza" mesecima trunu bicikli čekajući svoje korisnike, koji se retko odlučuju da u centar dođu biciklom. Jer, isti problem bezbednog parkiranja čeka i bicikliste.

Hroničan nedostatak parking mesta dovodi do dugoročnog zamiranja jezgra gradova. Više niko ne postavlja pitanje da li je neki sadržaj u centru, već da li tu postoji parking. Život grada polako se seli prema periferiji. Međutim, kakva je situacija sa saobraćajem izvan centra grada?

Ako vas put nanese u prigradska naselja u istočnom delu naše prestonice, brzo ćete shvatiti da se nalazite u mega faveli. I tu više nije reč o problemu parkiranja, već o mnogo širem, problemu fizičkog prolaska automobilom kroz uske ulice. Naravno, ovde niko nije vodio računa o saobraćaju, pa su problemi mnogo veći od onih u gradu. Mimoilaženje je moguće jedino na uskim raskrsnicama, a parkiranje na ulici fizički nije moguće. Naravno, u ovakvom "mediteranskom" urbanizmu uskih ulica i život je mediteranski, miran i opušten. U ove delove grada ionako retko ko sa strane zalazi. Međutim, kako problem saobraćaja rešavaju na Mediteranu?

U Italiji centre starih gradova svakodnevno zatvaraju za motorni saobraćaj. Jednostavno, gradovi nemaju prostorni kapacitet da prime veliki broj motornih vozila. Ljudi su se preorijentisali na skutere i motocikle. Istovremeno, ulice su postale mesto života. Na njima se građani okupljaju, druže, sede u kafeima, a deca se bezbrižno igraju na ulici. Uz pomoć mediteranskog mentaliteta, u Italiji su od nastalog saobraćajnog problema napravili urbanističku i socijalnu prednost.