Urbanistički moćnici, Večernje novosti, 27. januar 2017.

Dnevnik zabluda

Urbanistički moćnici

Piše Slobodan Maldini

Kultura jedne zemlje vidljiva je na ulici. Stare civilizacije ostavile su istorijske tragove na arhitektonskim spomenicima. Danas, nivo kulturnog razvoja vidi se u poštovanju istorijskog nasleđa i odnosu nacije prema prostoru, a iz izgleda gradova, može se zaključiti stanje u kulturi naroda. Međutim, na urbani razvoj ne utiče samo nivo razvoja kulture. Najteži oblik urušavanja urbanih vrednosti događa se kroz njihovu organizovanu razgradnju. Nju vrše i kontrolišu urbanistički moćnici. Oni menjaju životni prostor i tako kreiraju životne uslove svih nas. 

Nedavni konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje novobeogradskog Bloka 13 i zgrade filharmonije, prostora zaštićenog kulturnog dobra, pokazao je na koji način se manipuliše arhitektonska struka radi postizanja komercijalnih ciljeva. Jer, dok su svi postavljali težište na projekat zgrade filharmonije - podmetnutog kao "zeca u trku" - tiho je "proturen" krajnje neprihvatljiv plan izgradnje 4 gigantske kule na istom placu, vredan više stotina miliona evra. Ali, ko stoji iza ovakvih poteza u našem urbanizmu?

Svuda u svetu, urbanizam je poslovno najinteresantnija oblast. U tom biznisu obrću se godišnje milijarde evra. Zbog toga, u ovoj oblasti danas je najveće prisustvo urbanističkih moćnika. Snažniji od svetskih kartela, oni kontrolišu i menjaju gradove, čak čitava prostorna područja zemalja, trguju i manipulišu njima, stvarajući preko noći enormne profite. Oni su organizovani, sa dubokim vezama u društvu. Jer, gradnja je finansijski visoko vredan biznis, a neverovatne zarade kriju se i u minimalnim izmenama urbanističkih planova, promenama spratnosti, gustina izgrađenosti, "greškama u zarezu" na urbanističkim dokumentima. Ove odluke sprovodi mali broj odabranih poslušnika koji upravljaju strogo kontrolisanim institucijama, kao što su: urbanistički zavodi, odeljenja za urbanizam, zavodi za zaštitu spomenika kulture, opštinske inspekcije.

Ko su i gde se nalaze predstavnici urbanističkih moćnika? Pre svega, to su investitori, po pravilu toliko snažni da mogu da utiču na urbanističke planove i grade po svojim pravilima, ne osvrćući se na urbaniste. Iza njih stoje: "korporacije", tajne lože, sumnjive banke. Neretko im služe pojedine državne institucije: opštine i opštinski organi, komisije za urbanizam, konkursne arhitektonske komisije i "dvorski arhitekti". Na kraju su službenici u državnim telima, među kojima i oni sa višedecenijskim iskustvom u mešetarenju urbanim prostorom za interese moćnika. A da, umalo da zaboravim predstavnike nekih političkih partija. Već decenijama, urbanističke institucije su partijski plen. Jer, onaj ko kontroliše prostor, kontroliše novac. A onaj ko kontroliše novac, taj ima moć. U ovom sistemu, naivni arhitekti i urbanisti samo su "kolateralna šteta".  

(Na slici: Konkurs za filharmoniju, drugonagrađen rad, B. Redžić)

Iza fasada dva konkursa, Večernje novosti, 20 . januar 2017.

Dnevnik zabluda

Iza fasada dva konkursa

Piše Slobodan Maldini

Dok se stručna javnost iznenađuje zbog plagijatorstva koje karakteriše prvonagrađen rad na konkursu za urbanističko-arhitektonsko rešenje dela Bloka 13 i projekat zgrade Beogradske filharmonije, retko ko se fokusira na još ozbiljniji problem koji sadrži prvonagrađeno rešenje. Radi se o prostoru parka neposredno pored palate "Srbija", na kom su prvonagrađeni autori predložili izgradnju čak četiri dvadesetospratne kule (na slici)! I dok je konkursni žiri podizao kriterijume za usklađivanje zgrade filharmonije sa palatom "Srbija", dozvolio je da u parku ovog nacionalnog simbola i zaštićenog kulturnog dobra budu postavljeni monstruozni, bezlični, kvadratni stakleni soliteri. Ovakvom neverovatnom gradnjom u dvorištu spomenika kulture ruše se svi vrednosni elementi ove najreprezentativnije beogradske lokacije i dobija još jedno katastrofalno urbanističko rešenje koje se može porediti samo sa poznatim Beogradom na vodi. Međutim, tu priči nije kraj.

Isti koncept izgradnje četiri socrealistički brutalna dvadesetospratna solitera sadržan je i u drugonagrađenom radu Branislava Redžića i tima ARCVS. Trećenagrađeni rad je u prostor pored palate "Srbija" postavio višespratnu lamelu dugačku neverovatnih 370m meanderom povezanu za soliter koji dimenzijama nadvišuje i poslovnu kulu "Ušće"! Toliko o očuvanju prostora novobeogradskog Bloka 13, zaštićenog kulturnog dobra.

Nedavno su objavljeni rezultati drugog arhitektonskog konkursa za zgradu Beogradske galerije na Kosančićevom vencu. Drugoplasirani autor sa konkursa za Beogradsku filharmoniju Branislav Redžić sa timom ARCVS ovde je dobio prvu nagradu. Da podsetim, ovaj autor već se pokazao na Kosančićevom vencu, kada je projektovao zgradu u Pariskoj br. 8, brutalni i neodgovorno projektovani objekat koji je definitivno uništio i ono malo preostalog tradicionalnog i istorijskog duha ovog beogradskog Monmartra.

Prvonagrađeni autor je predstavio "origninalnu ideju" - odlučio je da na površini placa predviđenog za galeriju - ništa ne gradi! Ako je ova ideja pobedničko rešenje na konkursu i ovo bio cilj konkursa, postavlja se pitanje da li je uopšte trebalo raspisati konkurs ili ostaviti prazan plac? U tom slučaju, trebalo je možda raspisati konkurs za rešenje laguma na Kosančićevom vencu, pa bi dobijena rešenja bila mnogo interesantnija i funkcionalnija. Nadalje, prostor gradske galerije koju je Redžić postavio u podrumskoj etaži nema dovoljnu visinu potrebnu za izlaganje artefakata većih gabarita. To je dobar prostor za grafike i slike malog formata. Međutim, zbog prostornog ograničenja, mnogi autori neće moći u galeriji da izlažu slike većeg formata, a da ne govorimo o skulpturama. Postavlja se pitanje: da li je Beogradu potreban prazan plac na Kosančićevom vencu i galerija nedovoljnog kapaciteta u nivou podruma?

Slobodan Maldini: Patološka i naivna umetnost, Večernje novosti, 13. jaunar 2017.

Dnevnik zabluda

Patološka i naivna umetnost

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je na konkursu odabran projekat koji će 2017. predstavljati Srbiju na izložbi umetnosti u Veneciji, poznatom Bijenalu. Radi se o projektu "Enklava - slikarstvo, posledica ovakvog života" koautora Vladislava Šćepanovića, Milene Dragićević i Dragana Zdravkovića. Kustos ovog projekta Nikola Šuica vraća izgubljeno štafelajno slikarstvo na "elitnu" srpsku likovnu scenu. Putem ulja na platnu, ovi slikari "prenose osećanja opterećenosti globalnim tranzicionim procesima i ukazuju na posledice takvog življena". Među autorima su dvojica profesora beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti, kustos je profesor istog Univerziteta umetnosti, a u sastavu žirija konkursa su njihove kolege: trojica profesora istog fakulteta.  Država je za izložbu izdvojila čak 20 miliona dinara. Poređenja radi, za decenijski duge projekte kapitalnih izdavačkih dela, sa desetočlanim timovima, država izdvaja po 400.000 dinara. Postavlja se pitanje: šta je toliko značajno u ovom projektu i šta predstavlja njegov autor?

Vladislav Šćepanović, student cetinjskog Fakulteta likovnih umetnosti, donedavno vd direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, poznat je po slikarstvu u kojem istražuje medijske scene kao izraz moći kapitala i vladajućih ekonomskih i političkih struktura. Među njegovim poznatim slikama su portreti Arkana (slika levo), Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, koje je naslikao u maniru vizantijskog fresko slikarstva, sa svetačkim oreolom na glavi. Ovim slikama on šalje jasnu poruku o Srbima i srpskom društvu kao konfuznom, politički nezrelom, ogrezlom u kriminalu, u kojem su vrednosti poremećene u korenu. Upravu tu sliku o Srbiji su tokom ratova devedesetih kreirali moćnici sa Zapada, na osnovu koje su Srbi satanizovani, a nacija tretirana kao "patološka", "kriminalizovana". Zabrinjava što isti kulturni obrazac i nakon 25 godina, sami šaljemo u Veneciju.

Ova paradigma je neposrednije vidljiva u srpskom naivnom slikarstvu. Ali, za razliku od Šćepanovića koji svojim akademskim deža vi manirom izaziva reakciju publike, naivni slikar Kristijan Golubović, momak "s one strane zakona", isti kulturni diskurs izražava u svojim slikama na sasvim drugačiji način (slika desno). Njegova namera nije da iznenadi publiku, već da izrazi sopstvene emocije pokajnika zarobljenog u vrtlogu ovakvog ludila. Čovek koji je veći deo života proveo iza rešetaka, koji zna kako je "popiti metak" i biti progonjen zbog trgovine heroinom, izvorno je neposredan kada svoja osećanja prenosi na slike. A njegovo naivno slikarstvo je potpuna suprotnost akademskom: na svojim slikama on traga za ljudskim okvirom izgubljenim u ludilu, pokušavajući da iznađe klicu humanosti i pokajanja. Za razliku od akademskog predstavnika Srbije u Veneciji, Kristijan se izražava na mnogo snažniji  i neposredniji način.

Filharmonija čist plagijat? Večernje novosti 12. januar 2017.

Slobodan Maldini: Srpska nagrada stranim delima, Večernje novosti, 6. januar 2017.

Dnevnik zabluda

Srpska nagrada stranim delima

Piše Slobodan Maldini

Najavivši podizanje spomenika američkom umetniku Endiju Vorholu, aktuelna vlast je dala prednost interesovanju za strane kulturne vrednosti u odnosu na domaće. Marginalizujući sopstvene, mi se klanjamo tuđim velikanima, pa i onima nebitnim za razvoj naše kulture. A nedavno su dodeljene godišnje nagrade "Ranko Radović", nazvane po poznatom novosadskom profesoru, teoretičaru arhitekture i nekadašnjem ministru za urbanizam Crne Gore. I kao što je strani umetnik dobio spomenik u Srbiji, ovogodišnja nagrada "Ranko Radović" dodeljena je stranim delima: monografiji  u Srbiji nepoznatog hrvatskog arhitekte Branka Kincla u izdanju Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, i crnogorskom objektu heliodroma u zaseoku Markovini kod Cetinja, autora Branislava Mitrovića. Nagrađena dela postavljaju brojna pitanja, pre svega o tome da li i zbog čega u Srbiji nije moguće naći jednu građevinu i jednu knjigu koje zavređuju nacionalnu arhitektonsku nagradu? Da li kod nas nema vredne produkcije, ili se radi o bojkotu domaćeg ili možda bojkotu nagrade "Ranko Radović"?

Ne iznenađuje da je u Hrvatskoj, odakle su političari proterali ćirilicu, nezamislivo da ikakvu nagradu dobije jedna srpska knjiga, pogotovo izdanje SANU. Ali, zabrinjava činjenica da SANU nikada nije izdala ijednu knjigu o arhitekturi. Ograničenih kapaciteta, srpska  akademija svoj "Rečnik pojmova umetnosti" radi još od devedesetih, a do danas je izdala samo prvi tom i ne zna se kada će se pojaviti drugi. U graditeljstvu, poražavajuće je da u Srbiji ne postoji bar jedan objekat koji može kvalitetom da zavredi nagradu "Ranko Radović"!?

Radović  je jedan od retkih arhitekata po čijem imenu je osnovana nagrada. Mnogi značajniji od njega, nakon što su preminuli pali su u zaborav. Ali, obzirom na karakter ličnosti Ranka Radovića, ovakvo iznenađenje na dodeli njegove nagrade nije nezamislivo. Nepoželjan u Beogradu, angažovan je van njega, poznatiji u Crnoj Gori nego u Srbiji. Neprilagodljiv u akademskoj sredini, oslanjao se više na strane nego domaće vrednosti. Devedesetih, napustio je katedru na fakultetu u Beogradu i otišao u inostranstvo. Po povratku, mesto koje je ostavio bilo je popunjeno. Uvređen, formirao je nov departman za arhitekturu na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Za tu potrebu, pozvao je grupu poznatih arhitekata da mu se pridruže i uspostave program nastave. Onima koji su mu u tome pomogli odužio se tako što ih je otpustio, zamenivši ih njihovim studentima - neiskusnim diplomcima - koji su ekspresno proizvedeni u doktore i profesore. Prerana smrt sprečila ga je da izgradi ozbiljnu akademsku instituciju.

Danas se osnovano postavlja pitanje: s obzirom da kod nas nije moguće pronaći ijedno delo vredno ove nagrade, da li ovakvo nacionalno arhitektonsko priznanje uopšte opravdava svoje postojanje?

Slobodan Maldini: Oni su obeležili 2016., Večernje novosti, 3. januar 2017.

http://www.novosti.rs/…/kultura.71.html:642786-Oni-su-obele…

UDOBAN MIKROSTAN

POČETKOM svake godine sumiraju se rezultati i prave analize postignutog u prethodnoj. Bez obzira što je teško izdvojiti značajne projekte ili događaje u arhitekturi u protekloj godini a pritom ne biti subjektivan, neophodno je dati sliku prošlogodišnjih ostvarenja koja su ostavila trag. Kao kompleksna oblast, arhitektura je sklop ideja, projekata, objekata, ali i teorijskih radova i izložbi. Zbog toga, predstaviću po jedno delo iz pojedinih oblasti arhitekture, posebno u kategorijama: realizovanih objekata, konkursnih projekata, izložbi, arhitektonskog izdavaštva i periodike.

Na planu izvedenih arhitektonskih objekata 2016. moju pažnju privukao je enterijer biblioteke Gete instituta u Beogradu u Knez Mihailovoj ulici. Iza ovog svedenog, uzdržanog i jednostavnog projekta stoji ekipa mladih arhitekata okupljenih oko beogradskog arhitektonskog studija Ured. Članovi studija su: Nikola Milanović, Bojana Marković, David Bilobrk, Ivana Jevremović i Hristina Stojanović.

Izvanredan uspeh naših arhitekata na evropskom planu predstavlja projekat "mikrostanovanja" kojim je autorski tim Sinestezia pobedio na konkursu održanom u Berlinu proleća 2016. Tema konkursa bila je "Mikrostanovanje na 27 kvadrata", a pobedničko rešenje privuklo je posebnu pažnju (na slici). Grupu Sinestezia čine arhitekte Ana Zatezalo Šenk, Jovana Miletić, Miloje Krunić, Aleksandar Ćopić i Sonja Elaković.

Na Venecijanskom bijenalu 2016. Srbiju je predstavljao projekat tima mladih arhitekata Heroik: Free Shipping, koji na apstraktan način predstavlja probleme mladih. Rad arhitekata Ane Šulkić, Stefana Vasića i Igora Sjeverca izabran je na konkursu, a za učešće na Bijenalu arhitekture u Veneciji izdvojeno je neverovatnih 20 miliona dinara.

Iako tokom prošle godine nije objavljen veći broj publikacija koje se bave arhitektonskom teorijom, moguće je izdvojiti nekoliko uspešnih. Posebnu pažnju zaslužuje knjiga mladog arhitekte Đorđa Alfirevića "Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi", koju je 2016. godine objavila izdavačka kuća "Orion art".

Na polju arhitekstonske periodike posebnu pažnju zaslužuje srpsko izdanje "Kamenzinda", međunarodnog časopisa za arhitekturu i istraživačke platforme, retro grafičkog dizajna, preuzetog od čuvenog glasila "Zenit". U decembru 2016. objavljen je dvobroj 7+8 u kojem su predstavljene teme: "Kriza vrednosti", "Degradacija gradova", "O apolitičnosti i oportunizmu arhitekata" i dr.

(Piše: Slobodan Maldini)