Iza fasada dva konkursa, Večernje novosti, 20 . januar 2017.

Dnevnik zabluda

Iza fasada dva konkursa

Piše Slobodan Maldini

Dok se stručna javnost iznenađuje zbog plagijatorstva koje karakteriše prvonagrađen rad na konkursu za urbanističko-arhitektonsko rešenje dela Bloka 13 i projekat zgrade Beogradske filharmonije, retko ko se fokusira na još ozbiljniji problem koji sadrži prvonagrađeno rešenje. Radi se o prostoru parka neposredno pored palate "Srbija", na kom su prvonagrađeni autori predložili izgradnju čak četiri dvadesetospratne kule (na slici)! I dok je konkursni žiri podizao kriterijume za usklađivanje zgrade filharmonije sa palatom "Srbija", dozvolio je da u parku ovog nacionalnog simbola i zaštićenog kulturnog dobra budu postavljeni monstruozni, bezlični, kvadratni stakleni soliteri. Ovakvom neverovatnom gradnjom u dvorištu spomenika kulture ruše se svi vrednosni elementi ove najreprezentativnije beogradske lokacije i dobija još jedno katastrofalno urbanističko rešenje koje se može porediti samo sa poznatim Beogradom na vodi. Međutim, tu priči nije kraj.

Isti koncept izgradnje četiri socrealistički brutalna dvadesetospratna solitera sadržan je i u drugonagrađenom radu Branislava Redžića i tima ARCVS. Trećenagrađeni rad je u prostor pored palate "Srbija" postavio višespratnu lamelu dugačku neverovatnih 370m meanderom povezanu za soliter koji dimenzijama nadvišuje i poslovnu kulu "Ušće"! Toliko o očuvanju prostora novobeogradskog Bloka 13, zaštićenog kulturnog dobra.

Nedavno su objavljeni rezultati drugog arhitektonskog konkursa za zgradu Beogradske galerije na Kosančićevom vencu. Drugoplasirani autor sa konkursa za Beogradsku filharmoniju Branislav Redžić sa timom ARCVS ovde je dobio prvu nagradu. Da podsetim, ovaj autor već se pokazao na Kosančićevom vencu, kada je projektovao zgradu u Pariskoj br. 8, brutalni i neodgovorno projektovani objekat koji je definitivno uništio i ono malo preostalog tradicionalnog i istorijskog duha ovog beogradskog Monmartra.

Prvonagrađeni autor je predstavio "origninalnu ideju" - odlučio je da na površini placa predviđenog za galeriju - ništa ne gradi! Ako je ova ideja pobedničko rešenje na konkursu i ovo bio cilj konkursa, postavlja se pitanje da li je uopšte trebalo raspisati konkurs ili ostaviti prazan plac? U tom slučaju, trebalo je možda raspisati konkurs za rešenje laguma na Kosančićevom vencu, pa bi dobijena rešenja bila mnogo interesantnija i funkcionalnija. Nadalje, prostor gradske galerije koju je Redžić postavio u podrumskoj etaži nema dovoljnu visinu potrebnu za izlaganje artefakata većih gabarita. To je dobar prostor za grafike i slike malog formata. Međutim, zbog prostornog ograničenja, mnogi autori neće moći u galeriji da izlažu slike većeg formata, a da ne govorimo o skulpturama. Postavlja se pitanje: da li je Beogradu potreban prazan plac na Kosančićevom vencu i galerija nedovoljnog kapaciteta u nivou podruma?