Friday, 13 January 2017

Slobodan Maldini: Patološka i naivna umetnost, Večernje novosti, 13. jaunar 2017.




Dnevnik zabluda

Patološka i naivna umetnost

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je na konkursu odabran projekat koji će 2017. predstavljati Srbiju na izložbi umetnosti u Veneciji, poznatom Bijenalu. Radi se o projektu "Enklava - slikarstvo, posledica ovakvog života" koautora Vladislava Šćepanovića, Milene Dragićević i Dragana Zdravkovića. Kustos ovog projekta Nikola Šuica vraća izgubljeno štafelajno slikarstvo na "elitnu" srpsku likovnu scenu. Putem ulja na platnu, ovi slikari "prenose osećanja opterećenosti globalnim tranzicionim procesima i ukazuju na posledice takvog življena". Među autorima su dvojica profesora beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti, kustos je profesor istog Univerziteta umetnosti, a u sastavu žirija konkursa su njihove kolege: trojica profesora istog fakulteta.  Država je za izložbu izdvojila čak 20 miliona dinara. Poređenja radi, za decenijski duge projekte kapitalnih izdavačkih dela, sa desetočlanim timovima, država izdvaja po 400.000 dinara. Postavlja se pitanje: šta je toliko značajno u ovom projektu i šta predstavlja njegov autor?

Vladislav Šćepanović, student cetinjskog Fakulteta likovnih umetnosti, donedavno vd direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, poznat je po slikarstvu u kojem istražuje medijske scene kao izraz moći kapitala i vladajućih ekonomskih i političkih struktura. Među njegovim poznatim slikama su portreti Arkana (slika levo), Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, koje je naslikao u maniru vizantijskog fresko slikarstva, sa svetačkim oreolom na glavi. Ovim slikama on šalje jasnu poruku o Srbima i srpskom društvu kao konfuznom, politički nezrelom, ogrezlom u kriminalu, u kojem su vrednosti poremećene u korenu. Upravu tu sliku o Srbiji su tokom ratova devedesetih kreirali moćnici sa Zapada, na osnovu koje su Srbi satanizovani, a nacija tretirana kao "patološka", "kriminalizovana". Zabrinjava što isti kulturni obrazac i nakon 25 godina, sami šaljemo u Veneciju.

Ova paradigma je neposrednije vidljiva u srpskom naivnom slikarstvu. Ali, za razliku od Šćepanovića koji svojim akademskim deža vi manirom izaziva reakciju publike, naivni slikar Kristijan Golubović, momak "s one strane zakona", isti kulturni diskurs izražava u svojim slikama na sasvim drugačiji način (slika desno). Njegova namera nije da iznenadi publiku, već da izrazi sopstvene emocije pokajnika zarobljenog u vrtlogu ovakvog ludila. Čovek koji je veći deo života proveo iza rešetaka, koji zna kako je "popiti metak" i biti progonjen zbog trgovine heroinom, izvorno je neposredan kada svoja osećanja prenosi na slike. A njegovo naivno slikarstvo je potpuna suprotnost akademskom: na svojim slikama on traga za ljudskim okvirom izgubljenim u ludilu, pokušavajući da iznađe klicu humanosti i pokajanja. Za razliku od akademskog predstavnika Srbije u Veneciji, Kristijan se izražava na mnogo snažniji  i neposredniji način.


No comments:

Post a Comment