Dnevnik zabluda
Neprihvaćen velikan
Piše Slobodan Maldini
Nakon što nas je nedavno napustio devedesetsedmogodišnji Mihajlo
Mitrović, mnogi su uvideli veličinu praznine ostale iza velikana srpske
arhitekture. Plodan renesansni stvaralac, Mitrović je sagradio više od sto
objekata, bio je teoretičar umetnosti i kolumnista sa nizom objavljenih tekstova
u "Politici" dužim od pedeset godina. I kao devedesetogodišnjak
priređivao je izložbe i pisao knjige. Međutim, da li je baš sve u Mitrovićevom
životu išlo glatko? Iza lovorika barda kriju se brojni porazi, o kojima svedoče
njegovi bliski prijatelji. Zbog razumevanja ličnosti velikana, opisaću nekoliko
teških profesionalnih situacija sa kojima se hrabo nosio.
Iako je daleko nadmašio domete akademski priznatih
pripadnika generacije, Mitrović nije bio dobrodošao da ostvari karijeru na
beogradskom Arhitektonskom fakultetu, zbog čega ju je gradio na Fakultetu
primenjenih umetnosti. Nije viđen ni na mestu akademika SANU, pa je još 1995.
učestvovao u osnivanju izdvojene Akademije arhitekture Srbije. Ponižen je 2012,
kada su ga kao devedesetogodišnjaka predložili pa odmah i odbili njegov prijem na
mesto dopisnog člana SANU, "u paketu" sa upola mlađim 45-godišnjim kandidatom.
SANU se zainteresovala za Mitrovića i 2015, nakon njegovog neformalnog sastanka
sa gradonačelnikom Beograda, što je izazvalo bes akademika. Tada mu je mlađi kolega
ispred SANU bezobzirno uputio Otvoreno pismo optuživši ga za "nanošenje
velike štete inicijativi SANU u njenom zalaganju za sprečavanje realizacije projekta
Beograd na vodi".
2013. na izložbi povodom šezdesetogodišnjice ULUPUDS-a
čiji je Mitrović suosnivač, odbijena je realizacija moje inicijative da mu se Udruženje
oduži posebnim priznanjem, neposredno pred dodelu te nagrade. Mitrovićevo ime
nije se tada našlo ni u uvodnom tekstu kataloga izložbe. Rezignirano mi je
rekao da se radi o osveti kustoskinje izložbe zbog njegovog davnog teksta u
"Politici", gde je kritikovao projekat kuće za slona u Beogradskom
zoo vrtu "u koju ni slon neće da uđe." Pitao sam ga da li mu "Politika" plaća
za tekstove u kolumni, a on je odgovorio da mu "ne plaćaju, ali zapisuju
dug". Požalio mi se da su njegovo remek-delo novobeogradski hotel
"Putnik" upropastili lošom nadgradnjom, a Bivetu u Vrnjačkoj banji uništili.
Iako je povodom knjige "Arhitektura Beograda 1950-2012" u izdanju
"Službenog glasnika" 2012. dobio Nagradu Vukove zadužbine, rekao mi
je da je izdavač ceo tiraž uništio "u rezance" i prodao kao staru
hartiju, jer nije imao profit. Da bi spasao primerke knjige preostale u
knjižarama, Mitrović ih je kupovao, pa poklanjao prijateljima. Poslednji udarac
primio je letos od asistenta Arhitektonskog fakulteta koji je pod pseudominom
Pijanista bizarnim đubretom od grafita zagadio fasadu "Geneks" kula
poznatu po muralima čuvenog Lazara Vujaklije. Toliko o velikanu. I našem društvu.
Na slici: Vujaklijin mural i grafiti Pijaniste na
"Geneks kulama", lična arhiva/foto Tanja Anić
No comments:
Post a Comment