Friday, 18 January 2019

Pravila struke, 18. januar 2019.




Dnevnik zabluda

Pravila struke

Piše Slobodan Maldini

Nedavno su mi pažnju privukle naslovne strane dnevnih novina na kojima su objavljene fotografije mlade "zvezde" tv rijaliti programa koja je javno progovorila o svom bavljenju maloletničkom prostitucijom, na šta je reagovala njena majka, pruživši joj podršku. Već duže vreme suočeni smo sa procesom nestanka mnogih tabua i moralnih normi koji se odvija javno i na televizijskim stanicama nacionalnih frekvencija. Međutim, još više zabrinjava nestajanje osnovnih moralnih kodeksa i pojava posebnog vida prostitucije u drugim oblastima društva i kulture, koje su do sada bile pošteđene ovog sunovrata. Analiziraću samo područje arhitekture i urbanizma.

Veza između prostitucije i arhitekture odavno je poznata na Zapadu. Nezaobilazne turističke destinacije su takozvane Ružičaste četvrti u Amsterdamu, Hamburgu ili Bangkoku, gde cvetaju prostitucija, seks i pornografija. Na Zapadu su poznati i seks drajv inovi, garažni boksovi u kojima je predviđena prostitucija u automobilima. Na ružičaste kvartove podsetile su me novogodišnje dekoracije pojedinih urbanih četvrti u Srbiji, za šta su odgovorni političari, scenografi i dizajneri koji su neukusom uništili pozitivnu prazničnu atmosferu nekih naših gradova. Međutim, postoji mnogo ozbiljnija arhitektonska prostitucija, sve više prisutna u našoj sredini. Radi se o projektovanju arhitektonskih objekata, čak čitavih urbanističkih kompleksa po diktatu investitora i političara, protivno svim pravilima arhitektonske struke.

Sve češće arhitekti projektuju suprotno stečenom znanju i osnovnim moralnim normama, samo da bi zadovoljili investitore i bili bar minimalno plaćeni za svoj rad. Nažalost, ovaj vid opštepoznate arhitektonske prostitucije prisutan je na velikom broju kapitalnih projekata. Podsetiću na referate SANU gde istaknuti stručnjaci kritikuju projekat Beograd na vodi, ali i pozive na zabranu gradnje zgradurina podno Kalemegdana, novobeogradskog Bloka 13, stambenog naselja u vodoizvorištu Makiša. I pored kritike, na delu su projekti koji slede moć novca, a ne zdravog razuma. U sveprisutnoj prostituciji u projektovanju gradskih monstruma učestvuju nekada davno referentne a danas samo "podobne" projektantske kuće, poslušno radeći po zahtevima moćnika. Zato se imena projektanata kapitalnih objekatau Srbiji kriju, a firme zamagljuju svoje učešće u tim projektima, po principu "ćuti i radi". Nije ni čudo, jer se radi o negativnim referencama. Ali, umesto da ovi biroi, prezreni zbog katastrofalno loših projekata, budu sankcionisani i stavljeni na listu srama, oni danas postaju sve moćniji. Njihova poruka je sledeća: ukoliko želiš da radiš i budeš plaćen, zaboravi na arhitekturu i prilagodi se zahtevima neukih ali uticajnih poslodavaca, čak i kada protivreče zdravom razumu. Stručnost i profesionalnu etiku prepusti - besposlenim jadnicima.

Na slici: Beograd na vodi, projekat, lična arhiva

No comments:

Post a Comment