Slobodan Maldini: S one strane ulice, "Večernje novosti", 23. septembar 2016.

Dnevnik zabluda

S one strane ulice

Piše Slobodan Maldini

Letos sam sreo starog prijatelja. Kolega sa fakulteta, odavno se odselio u SAD, gde je izgradio karijeru arhitekte. Iznenadio sam se pošto mi je na pitanje čime se trenutno bavi odgovorio da je angažovan na realizaciji kule u Beogradu na vodi. Na mestu konsultanta, plaćen je 350 dolara na sat. Kada sam napomenuo da iznos koji on na projektu u Srbiji dobije za sat, ovde predstavlja prosečno mesečno primanje, nije se iznenadio. Spremno je odgovorio: "Ja sam s one strane ulice." Ovaj stih pevao je osamdesetih dr. Nele Karajlić, pevač grupe "Zabranjeno pušenje", opisujući devojke "s one strane ulice". One su lepe, bogate, moćne, ali nedostupne dečacima iz predgrađa koji o njima mogu samo da sanjaju.

"Kulu Beograd" u Beogradu na vodi (na slici) projektovao je američki arhitektonski biro "Skidmor, Ovings i Meril" za lanac luksuznih hotela Sent Redžajs, pa ne treba da iznenadi što moj kolega iz Amerike dobro zarađuje radeći ovde honorarno. Uostalom, nikoga danas ne čudi što autoputeve u osiromašenoj Srbiji grade Kinezi i Azerbejdžanci, pruge rekonstruišu Rusi, što su Most na Adi projektovali Slovenci, gradili pod nadzorom Amerikanaca Austrijanci, Slovenci, Nemci, Švajcarci, Kinezi, a materijal uvožen čak iz Japana. Ne iznenađuje ni činjenica da sve to plaća siromašan srpski narod. Graditeljska aktivnost u Srbiji je nešto poput nedavnog obećanja koje je Donald Tramp izneo u kampanji da će SAD sagraditi zid prema Meksiku, a to će da plati sam Meksiko. Iznenađuje što u Srbiji, zemlji Tesle, Pupina i Đokovića, iako ima sposobnih koji mogu da pomognu da se ova situacija promeni, u današnjim okolnostima to nije moguće. Na kraju, ni Tesla ni ostali nisu uspeli ovde, već su svoju nadmoć nametnuli teškim radom u inostranstvu.

Nedavno je održan arhitektonski konkurs za rekonstrukciju lutkarskog pozorišta "Pinokio" u Beogradu, u organizaciji Asocijacije srpskih arhitekata. Za ukupan fond nagrada 3.000 evra, koliko iznosi dnevnica mog prijatelja konsultanta na projektu kule Beograda na vodi, borilo se čak 19 srpskih arhitektonskih timova. Njih 9 poslalo je svoje projekte bez pretenzije na nagrade, izvan konkursnih uslova. Da bi napravio kvalitetan konkursni projekat, autorskom timu je potrebno bar mesec dana rada. Konkurs košta. Košta izrada projekta, makete, 3d modela, animacija. Košta štampanje panoa, prezentacija. Na ovom konkursu 19 timova je radilo danima. Svesni realnosti u današnjoj arhitekturi Srbije, učesnici konkursa ne očekuju da budu primereno plaćeni, već im je želja da pomognu rekonstrukciju dečjeg pozorišta. Jer, značaj zadatka i podrška deci, nadmašuju njihovu potrebu za novcem.  Uostalom, nezaposleni arhitekti u Srbiji odavno mogu samo "iz daljine" da posmatraju događanja "s one strane ulice", gde bogati stranci kroz prizmu svog profita kroje budućnost naše zemlje.