Slobodan Maldini: Umetnici zombiji, Večernje novosti, 9. septembar 2016.

Dnevnik zabluda

Umetnici-zombiji

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je akademik Dejan Despić vratio nagradu koju mu je uručio Grad Beograd, nezadovoljan visinom novčanog iznosa. Protivljenje je izrazio upoređujući malu  novčanu vrednost koju je primio sa visokim iznosima koje država daje vrhunskim sportistima. Podstaknut ovim gestom, podsetiću na prisustvo naših vrhunskih intelektualaca - umetnika, koji svakodnevno zadužuju našu zemlju, a pri tom žive bukvalno kao zombiji: nepoznati, nepriznati, na ivici bede, na dnu.

Decenijskim zapostavljanjem, stvorena je intelektualna grupacija tzv. zombija, koji vredno i teško rade, ali su nezaposleni, jer rade posao koji društvo ne ceni, ni plaća. Njhova dela ne vrednuje niko ili ocenjuju neznalice, a država nije svesna njihovih zasluga. I sâm sam brojne godine proveo kao pripadnik grupe umetnika-intelektualaca koji vode "dvostruki život". Ovi umetnici rade na gradilištima, kao baštovani, na primer noću rade kao taksisti "na divlje", da bi danju mogli da budu ono što jesu - da se bave umetnošću, da primenjuju svoj talenat i intelektualne sposobnosti. Oni svoja dela čak ne naplaćuju, ne zato što tako žele, već što u Srbiji ne postoje uslovi u kojima bi njihov rad bio plaćen. Jednostavno ne mogu, niti sebi dozvoljavaju da ne rade, jer time upadaju u društveni sloj otpadnika, gde im nije mesto. Ti ljudi ne razmišljaju o odlasku u penziju, jer penziju nemaju. Umetnici iz ove grupe ne smeju sebi da dozvole da dođu u životnu situaciju u kojoj će morati da odu kod lekara, jer taj odlazak finansijski sebi ne mogu da priušte. Zato, kada se neko kao Despić uvredi zbog male svote novca koju primi od države na poklon, njima je to neshvatljivo. Svima je poznata mizerija koju država ulaže u na pr. višegodišnje, kapitalne programe u kulturi i izdavaštvu, ali se zbog toga niko nije bunio. Jer, nekima je iznos zbog kojeg se Despić vređa poslednja nada da prežive godinu. Zamislimo koliko kilovata struje i mesečnih kirija je moguće platiti iznosom nagrade koju je nezahvalni Despić vratio? Ali, akademik može sebi da dozvoli luksuz da vrati novčanu nagradu.

Znam da je uzaludno da okrivljujem državu za nerazumevanje, nepoštovanje umetnika i omalovažavanje rada kojim se intelektualni sloj društva kojem i sâm pripadam, bavi. Kao mlad, i ja sam imao izbor: da postanem fudbaler, pevač na estradi, pseudo intelektualac, čak pseudo umetnik. Radim ono što najbolje znam. Da li je prava kultura profitabilna? Nije. Ko je kriv? Umetnici, zato što ne privlače pažnju stranog kapitala? Nepostojanje tržišta? Država? Ona im se podsmeva. Po visini sredstava koja izdvaja za kulturu, Srbija je na nezapamćeno niskoj poziciji u svetu. Bavljenje umetnošću u Srbiji je život u stanju zombija. Svi koji su svesni beznađa umetnosti kod nas, znaju da ona, nepriznata i neprepoznata, nema ozbiljnu budućnost u našoj kulturi.