Dnevnik zabluda
Muzej stradanja
Piše Slobodan Maldini
Pod imenima Milosrdni anđeo ili Operacija plemeniti
nakovanj, 1999. godine izvršeno je
monstruozno bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, bez odobrenja
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U ovom zlodelu učestvovale su 22 zemlje neposredno
ili posredno, ustupajući svoj vazdušni prostor. Zapadna alijansa izvršila je
više od 30.000 vazdušnih naleta u kojima je stradalo više od 2.500 ljudi i
razoreno sve ono što čini normalan život zemlje. Međutim, iako je prošlo 20
godina od najstrašnije vojne operacije na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata,
do danas nisu dovoljno predstavljeni istorijski podaci o tom najvećem
međunarodnom zločinu na kraju 20. veka. Da li se prema sopstvenoj istoriji
odnosimo sa nedovoljnom pažnjom i da li zbog toga preti zaborav i prevladavanje
drugih "istorija", kao što su one koje danas neki pišu na Kosovu, u
Bosni i Hrvatskoj?
Istorija zaboravljanja srpskog stradanja duga je onoliko
koliko ono traje. Počinje od Prvog svetskog rata, kulminira sa logorima smrti
ustaške NDH, a nastavlja se u komunističkoj Jugoslaviji i NATO agresiji. Iako
danas svakodnevno slušamo od Bošnjaka i kosovskih Albanaca o genocidu kojeg su
Srbi navodno počinili protiv ovih naroda, sami nedovoljno ističemo činjenice o
istinskom genocidu koji je srpski narod prepolovio tokom svetskih ratova, sve
do agresije NATO koja produženo traje i danas, odnoseći nevine žrtve
bombardovanja uranijumom. Dok su Jevreji svoju istoriju stradanja pomno
dokumentovali i predstavili svetu u više od 220 muzeja Holokausta, među kojima
je 56 muzeja samo u Francuskoj, Srbija je genocid svoga naroda skromno predstavila
u Muzeju 21. oktobra u Kragujevcu i beogradskom Muzeju žrtava genocida. I posle
20 godina od agresije Zapadne alijanse na SRJ, muzej stradanja u NATO
bombardovanju ne postoji ni kao ideja.
Ako nismo bili u stanju da do sada izgradimo muzeje stradanja
Srba u Prvom svetskom ratu, pa ni u Drugom svetskom ratu kada je samo na poljima
Donje Gradine u Republici Srpskoj ubijeno više od 700.000 Srba zatvorenika
ustaškog logora Jasenovac, dužnost je da to učinimo danas. Jer, istorije koje
pišu naši dželati netačno opisuju Srbe kao genocidan narod, koji je svetu "doneo
svetske ratove", "istrebljivao" Bošnjake i Albance, zbog čega i
dalje plaćamo najvišu cenu.
U razgovoru sa antropologom Srboljubom Živanovićem,
predsednikom Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu koja je
vršila istraživanja grobnica u Donjoj Gradini, pitao sam ga za istinitost
podatka da je tu pogubljeno čak 700.000 Srba. "Cifra nije tačna", rekao
je, "bilo ih je više!" Na pitanje kako to zna, odgovorio je: "Lično
sam brojao žrtve, iskopavajući na terenu. A one koje je odnela reka Sava, ne
možemo da dokažemo." I zaista, ako ne sačuvamo uspomenu na naše žrtve,
danas nam prete svetske vode koje će da ih odnesu u zaborav.
Na slici: Muzej stradanja, Donja Gradina, idejne skice S.
Maldini; lična arhiva
No comments:
Post a Comment