Dnevnik zabluda
Saobraćajni haos
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je predstavljena nova beogradska autobuska stanica,
čija gradnja treba da počne narednog leta na novobeogradskom Bloku 42. Prema
projektu arhitekata Milana i Vladimira Lojanice, Beograd će na 3,7 hektara
površine preko puta novobeogradske Buvlje pijace dobiti savremeni objekat koji
će, pored perona za autobuse, imati podzemnu garažu, čekaonicu za majke sa
decom, vrtić za mališane zaposlenih i hostel za vozno osoblje. Prema tvrdnji
autora, ovim arhitektonskim rešenjem Beograd će prvi put dobiti arhitektonski
kompleks koji će objediniti autobuski i železnički saobraćaj. Ali, da li
urbanističko rešenje novog transportnog terminala predstavlja pozitivan pomak u
urbanizmu grada?
Realizacijom Beograda na vodi naša prestonica je izgubila
tradicionalno saobraćajno čvorište. Na 95 procenata površine zemljišta na kojem
se danas gradi novi gradski centar nekada se nalazila infrastruktura železnice,
a na ostalih 5 procenata ona namenjena autobuskom putničkom saobraćaju. 2018, nakon
što je posle 134 godine Glavna železnička stanica prestala da radi, centralno
čvorište za polazne i dolazne vozove izmešteno je u nedovršenu stanicu Prokop.
Odmah je bilo jasno da ovo, decenijama napušteno gradilište stisnuto između
mosta i tunela, nema osnovne funkcionalne uslove. Nije integrisano u javni
prevoz ni u urbanizam grada jer nije pešački, pa ni kolski dostupno, nema nezaobilaznu
saobraćajnu infrastrukturu : parkinge, garažu, ni frekventnu gradsku putničku
vezu.
Zajedno sa železničkom, u istoriju je otišla i stara
beogradska autobuska stanica. Ali, Beograd nikada nije imao funkcionalno
rešenje međugradskog autobuskog saobraćaja. U nedostatku terminala, međunarodni
turistički autobusi decenijama polaze sa improvizovanih, saobraćajno
nedozvoljenih lokacija: kod crkava Svetog Marka i Svetog Save, kod Sava Centra,
Buvljaka, na Autokomandi, sa brojnih "divljih" stajališta. Da li je
rešenje nove autobuske stanice u skladu sa osnovnim funkcionalnim zahtevima
savremene prestonice?
Na mestu budućeg uliva sa nove autobuske stanice u
autoput kod novobeogradske Arene, svakodnevno smo svedoci saobraćajnog kolapsa.
Vožnja auto putem od Bežanije do Konjarnika, koja je nekada trajala 5 minuta,
danas je u saobraćajnom "špicu" produžena na jedan sat. Slična je
situacija i na Mostu na Adi, koji bez izgradnje predviđenog senjačkog tunela,
nema funkciju. Ako dodatno saobraćaj opterete stotine autobusa koji će odlaziti
i pristizati na novu autobusku stanicu, bićemo svedoci totalnog saobraćajnog
haosa. Nemoćni da dospeju do nove autobuske stanice, putnici sa područja starog
Beograda biće upućeni da putuju vozom, sa železničke stanice do koje takođe
neće moći da dospeju zbog saobraćajnog kolapsa. Možda će da koriste avio prevoz?
Ali, i do aerodroma put će ih voditi preko novobeogradskog saobraćajnog čepa.
Na slici: Idejno rešenje nove autobuske stanice
arhitekata Lojanica, lična arhiva
No comments:
Post a Comment