Dnevnik zabluda
Brzi vozovi
Piše Slobodan Maldini
Godine 2013. kineski predsednik Si Đinping lansirao je
veliki plan "Novi put svile". Ovaj megastrukturni projekat okupio je čak
100 zemalja oko ekonomskog i putnog koridora koji spaja Šangaj i Berlin, povezujući
Aziju, Afriku i Evropu. Najveći privredni i infrastrukturni poduhvat ikada
viđen doneće revolucionarnu promenu ekonomske mape sveta. Prilagođavajući se
najnovijim svetskim tokovima, Srbija se posvetila realizaciji projekta brzih
vozova. Prema previše optimističnim najavama, našim prugama na čijoj
rekonstrukciji su već angažovani Kinezi, za dve godine vozovi će ići brzinom
200 km na sat, a biće izgrađeno čak 630 km savremenih železničkih traka.
Međutim, pitanje je sa kojih stanica će polaziti ovi ultrabrzi vozovi?
Zbog izgradnje Beograda na vodi zatvorena je Glavna
železnička stanica. Međunarodni voz na relaciji Beograd - Bar polazi sa
železničke stanice Topčider, zaboravljenog starog malog paviljona skrivenog u
zelenilu šume koji zajedno sa okolnim prostorom uživa zaštitu kultunog dobra.
Stanica je sagrađena 1884. kao sporedna, sa dvorskom čekaonicom. Umesto da bude
sačuvan i pretvoren u muzej, ovaj paviljon danas dobija neverovatnu funkciju međunarodne
železničke stanice. Zamislimo situaciju gde savremeni avioni na međunarodnim
letovima poleću sa travnate livade? Takva je sa stanicom Topčider. Ali, šta je
sa drugim beogradskim staničnim objektom?
Kineski ultra brzi vozovi koji budu saobraćali na Novom
putu svile zaustavljaće se u Beogradu na Prokopu, jedinoj postojećoj, ali nefunkcionalnoj
železničkoj stanici. Kao što ime govori, stanica je "uglavljena" u
prokopu, rupi između dva tunela, na skučenom prostoru ekskluzivne
rezidencijalne zone, saobraćajno diskutabilnom, neprimerenom savremenim železničkim
stanicama. Strateški posmatrano, ovo je najneprikladnije mesto za gradnju nacionalno
značajnog saobraćajnog objekta. Stanica je ograničena tunelima koji je
funkcionalno ugrožavaju, bez neposredne veze sa ostalim delovima grada. Ne
postoji mogućnost širenja ni razvoja, a postojeći kapaciteti su nedovoljni za
prijem većeg broja putnika. Saobraćajno kolsko rešenje prilaza stanici je
neodgovarajuće.
I kao što nam danas serviraju Beograd na vodi, Tesla-grad
na Makišu i slične strateški nepromišljene razvojne projekte, imaćemo nefunkcionalno
rešenje beogradske železničke stanice u Prokopu. Ona neće moći da se nosi sa
lepim željama o savremenim srpskim prugama gde će kineski vozovi saobraćati
brzinama 200 i 300 km na sat. Ali, pitanje je da li u Srbiji ima dovoljno
putnika koji će koristiti ultra brzu železnicu toliko često da bude isplativa?
Ko ima mogućnost da u zemlji sirotinje koristi vozove čija je cena karata
uporediva sa avionskim i da li Srbija ima putnike platno sposobne da priušte
skupe vozne karte? Koliko će nas ovaj kineski projekat na kraju koštati?
Na fotografiji: Železnička stanica Topčider, izvor: Vikipedija
No comments:
Post a Comment