Dnevnik zabluda
Umetnost i palačinke
Piše Slobodan Maldini
Posle petnaestogodišnje pauze, otvara se Narodni muzej.
Zbog nefunkcionisanja starog i neodržavanog sistema klimatizacije, urađena je
maratonska rekonstrukcija zgrade. Radi obnove, uzaludno su potrošeni milioni
evara. Izrađena su i astronomski plaćena pa odbačena kao neupotrebljiva dva beskorisna
arhitektonska projekta, ugovorene ogromne sume za deponovanje muzejskih zbirki u
neuslovnom magacinu austrijske kompanije i potrošene enormne svote radi
dovođenja u red zastarelog arhitektonskog objekta. Sada je sve to iza nas i
pompezno je najavljena svečanost otvaranja. Ona će građane Srbije koštati
neverovatnih 38.080.000 dinara, što je više od iznosa pre 15 godina
nedostajućih sredstava za popravku klimatizacije zgrade. A kada muzej bude otvoren,
ostaće gorak ukus zbog znanja da tokom duge rekonstrukcije generacije mladih nisu
imale priliku da vide postavku istorije srpske umetnosti. Otvaranje Narodnog
muzeja samo je jedna među nespretno "zatrpanim rupama" u našoj
kulturi. Nažalost, ostaju druge.
Grafički kolektiv, ustanova u kulturi od nacionalnog
značaja, nakon 7 decenija rada prinuđen je da napusti prostorije galerije na
Obilićevom vencu u Beogradu. Vlasnici zgrade, pošto im je ona 2015. vraćena u
restituciji, odlučili su da je prodaju palačinkarnici sa Zlatibora. Država nije
iskoristila pravo preče kupovine, a protekle dve godine nije ni pomogla da
problem opstanka kultne galerije bude rešen. Nedavno je Grafičkom kolektivu dat
nalog za iseljenje. Mnogi su neprijatno iznenađeni ovom situacijom, ne samo zbog
činjenice iseljenja, već nerazumevanja države za probleme ove institucije i teškog
stanja u nacionalnoj kulturi. Poznato
je da se komercijalni interesi najčešće ne poklapaju sa onima u kulturi. Zato,
u društvima koje vode računa o prosvećenosti, država interveniše da bi pomogla
razvoju kulture. U Srbiji, njen goli opstanak ozbiljno je ugrožen.
I dok država obilato
rasipa novac finansirajući plagijate ignoranata na međunarodnim izložbama, šund
u knjigama bahatih i nepismenih, filmove krajnje neprimerenog sadržaja i kič prebogatih
medijskih zagađivača, nacionalno vredne institucije u kulturi se gase, a
kulturnu scenu preplavljuje primitivizam neobrazovanih. Našu kulturu razara nerazumevanje
od države, pogrešan odnos prema "slobodnom" tržištu i tragična
privatizacija institucija u kulturi. Država je "opredeljena za čuvanje nacionalnog
blaga", a delatnosti poput izdavačke, filmske ili muzičke treba da se
"uklope" u surove zakone premalog tržišta. Ova politika bi možda bila
uspešna kada bi nacionalno blago zaista bilo čuvano. U teškim uslovima opstanka,
kulturu zatire stanje opšteg haosa u kojem se vodi stalna i teška bitka za goli
život. A u njoj važi princip: "da bi preživeo, pogazi svoja uverenja i
prilagodi se opštem primitivizmu." Upravo to ne žele umetnici.
Na slici:
Zgrada sa Galerijom Grafičkog kolektiva, privatna arhiva
No comments:
Post a Comment