O fudbalu i kulturi, Večernje novosti, 6. jul 2018.

Dnevnik zabluda

O fudbalu i kulturi

Piše Slobodan Maldini

Posle osam godina odsustva sa Mundijala, naša nogometna reprezentacija doživela je brutalan fijasko, a nacija šok otrežnjenja. Iako su opštepoznate izuzetno niske sposobnosti našeg tima, malo ko je očekivao da će nas nacionalni izabranici toliko osramotiti. Žalosno je da ne možemo da očekujemo od naših nogometaša - "džetsetera" ni da potrče, a kamoli da srcem i žarom "ginu" na terenu za ideale zemlje koju su napustili radi miliona dobijenih u inostranstvu. Videli smo da u pozadini svetskog spektakla nogometa leži veliki novac, a da mi kao sirotinjska zemlja, tu nemamo šta da tražimo. Utakmica protiv Kosova, pardon Švajcarske, pokazala je političku pozadinu nogometa, a mi smo poniženi i na tom terenu. Ali, kakve veze imaju spektakl, novac, politika i kultura?

Posle petnaestogodišnje pauze, otvoren je Narodni muzej u Beogradu. Ambiciozno i skupo zamišljena, svečanost otvaranja bila je prvorazredni politički skup, trećerazredni spektakl, a najmanje kulturni događaj. Pred zvanicama političarima i tek ponekim politički podobnim umetnikom u pozadini, premijerka Ana Brnabić je poručila da "nacije koje ulažu u kulturu, ulažu u svoju budućnost." Ali, kako Srbija ulaže u kulturu? Nasuprot razočaravajućim fudbalerima koji, stasavši u Srbiji, karijere vezuju za milione evra u inostranim klubovima, naši umetnici posle školovanja beže iz zemlje na slepo zbog bede, jer u njoj ne vide mogućnost gole egzistencije. Lajtmotiv ceremonije otvaranja muzeja, slika Đure Jakšića "Devojka u plavom" i danas podseća na tragediju velikog slikara koji je sa bečke i minhenske Akademije došao u Srbiju da bi u njoj "krečio sobe i šarao zidove sreskih činovnika i trgovaca", potucajući se od nemila do nedraga. I kao što treba da zaćuti pred životnom tragedijom ovog umetnika koji je, neshvaćen, skončao u Srbiji kao pas, tako Srbija treba da se stidi što je Narodni muzej čamio čak 15 godina.

Na tragediji Narodnog muzeja neki su se ovajdili, bilo basnoslovno naplativši beskorisne i nemušte projekte rekonstrukcije ili učestvujući u rasturanju narodnog blaga. Kao i uvek, najteže je prošao narod, čije generacije nisu videle nacionalni muzej. Ali, nedopustivo je da se ista praksa rasipanja novca nastavlja i danas. Neshvatljivo je da, pored stotina domaćih umetnika, za preskupu ceremoniju otvaranja nacionalnog muzeja bude angažovan Ukrajinac, fotomodel i tetovirana "vrela zvezda", baletan Sergej Polunjin. Njegov spot, finansiran zadnjim novcem sirotinje Srbije, privukao je manju pažnju nego svetlosni efekti na fasadi renoviranog muzeja, zbog kojih su posečena stara stabla na Trgu republike. Vašarska atmosfera banalnih "šarenih slika" na zgradi podsetila je na sličan domet neukusa tzv. kineske fontane na Slaviji, gde mlazove vode u bojama prati primitivna muzika koja priliči kafićima, a ne gradskom trgu.

Na fotografiji: Sa otvaranja Narodnog muzeja (lična arhiva)