"Prijateljstvo" i arhitektura

Dnevnik zabluda

"Prijateljstvo" i arhitektura

Piše Slobodan Maldini

Američka administracija stavila je Srbiju u fokus svog interesovanja. Državni sekretar SAD Reks Tilerson nedavno je izjavio da će Sjedinjene Američke Države nastaviti na razvijanju stabilnosti i demokratije na Balkanu i pozvao da "odbacimo svoja neprijateljstva kako bi mir postao trajan." Istovremeno, Atlantski savet šalje nam iz Vašingtona najavu "istorijskog pomirenja sa Srbijom." Uporedo sa porukama iz SAD, Srbiji je upućen i drugi, iskreniji signal. Obuvena u čizme hrvatskih paravojnih formacija ZNG iz davnih devedesetih, predsednica našeg zapadnog suseda Kolinda Grabar Kitarović nedavno je poručila da će "puno vode proteći Dunavom pre nego što Srbija i Hrvatska mogu govoriti da su prijateljske države." Ove dve izjave nisu iznenadile građane Srbije. Jer, naš narod je odavno izgradio svoju sliku o "prijateljima" sa Zapada. A nju izvanredno ilustruju događaji na arhitektonsko-urbanističkoj sceni.

Hrvatska privreda je svojim trgovinskim objektima odavno premrežila Srbiju. Gotovo da nema većeg grada u zemlji gde se ne nalazi bar jedan šoping centar najveće propale hrvatske kompanije Agrokor: Idea, Merkator ili Roda. Projektovani po koncepciji zatvorenih tržnih centara u SAD, ti kompleksi su promenili sliku naših gradova. Ovi društveni centri predstavljaju novi koncept življenja u kojem je čovek sveden na potrošača, nosioca potreba i sredstvo za ostvarenje ciljeva stranog kapitala. Oni su nametnuti našim tradicionalnim pijacama, dućanima, malim bakalnicama, promenivši urbani život u Srbiji. Nekada, stanovnici naših gradova šetali su ulicama, družili se, sedeli i razgovarali. Danas su samo nemi konzumenti u novim "hramovima" brendova sa Zapada.

SAD su u Srbiji takođe ostavile svoje graditeljske tragove, promenivši urbanu sliku pojedinih područja. Odmah po završetku NATO bombardovanja 1999. SAD su podigle svoju vojnu bazu Bondstil kod Uroševca na Kosovu, najveću izgrađenu od Hladnog rata. Za potrebe izgradnje gigantskog vojnog kompleksa na površini oko 4 kvadratna kilometra sravnjena su dva brda i nasuta dolina između njih. Ovaj logor, podignut bez ikakvih dozovola, opisao je nakon posete izaslanik za ljudska prava Saveta Evrope Alvaro Gil-Robles kao "manju verziju Gvantanama".

Kompleks nove ambasade SAD sagrađen je u Beogradu 2013. Uz glavnu zgradu nalaze se objekti za smeštaj marinaca, radionice, "tehničke zgrade". Ova monstruozna građevina, po upućenima najveći špijunski centar na Balkanu, podignuta je na površini 40.000 kvm usred ekskluzivne stambene zone neposredno uz Dvorski kompleks, čime je trajno uništila decenijama stvaran i čuvan karakter Dedinja. Nametnuvši se urbanom okruženju stambenih vila neprimerenom veličinom  i neprikladnom funkcijom, degradirala je naš najznačajniji nacionalni spomenik kulture - Dvorski kompleks srpskih kraljeva.

Na slici: zgrada Ambasade SAD u Beogradu, izvor Gugl Zemlja