Friday 22 December 2017

Kaldrma, Večernje novosti, 22 12. 2017.



Dnevnik zabluda

Kaldrma

Piše Slobodan Maldini

Svedoci smo brojnih neprimerenih nedavno izvedenih restauracija starih gradskih četvrti, koje izazivaju burne reakcije građana. U toku su radovi na rekonstrukciji beogradskog Kosančićevog venca, a nedavno je obnovljena kaldrma u Skadarliji tako što je stara autentična dopunjena novom, postavljenom na neadekvatnu podlogu od asfalta. Ovakve grube greške načinjene na našim kulturnim dobrima otvaraju niz pitanja o lošem stanju u zaštiti spomenika kulture.

Turska kaldrma je nastala na antičkoj tehnici popločavanja drumova. Stari Rimljani su svoje ulice poločavali ravnim kamenim pločama položenim na debeo sloj kamene podloge, a u vreme turske vladavine drumovi su popločavani kaldrmom - zaobljenim rečnim kamenjem - položenim na tvrdu podlogu. Pre nego što je popločana, Skadarlija je bila zimi teško prohodna, prekrivena blatom. Kada je 1869. useljeno Narodno pozorište, ova susedna četvrt postala je popularna među glumcima i ostalim umetnicima, pa je uz kafane dobila i druge urbane atribute: ulično osvetljenje i nov kaldrmisan pod. Značaj Skadarlije naglašen je 1935. u "Uredbi o zaštiti gradskih starina", gde piše da se ona "mora sačuvati u postojećem stanju i na kojem se ne mogu vršiti promene bez dozvole vlasti." 1957. arhitekta Uglješa Bogunović je u dnevnom listu "Politika" inicirao revitalizaciju Skadarlije, a 1968. njena stara kaldrma je zamenjena kvalitetnijom, prenetom sa Pašinog brda.

Skadarlijska kaldrma je propala zbog kamiona koji snabdevaju kafane, i zato je više puta betonirana. 2010. ispred kafane "Šešir moj" nestručno je zabetonirana "da bi dame mogle lakše da hodaju u štiklama". Međutim, nije jasan razlog nedavnog asfaltiranja Skadarlije pre vraćanja kaldrme. Nije moguće trajno vezati kamen sa asfaltom: ova veza popušta leti na visokim temperaturama, ali i prilikom kiša, koje se bujično slivaju niz strmu Skadarsku ulicu. Ako svemu dodamo i težinu kamiona za snabdevanje, neuspeh je zagarantovan.

Delovi Beograda i Zemuna i danas su popločani starom kaldrmom. Skadarlija, Kosančićev venac i Gardoš su autentični istorijski ambijenti koji zaslužuju posebnu pažnju. Ove urbane zone danas su promenile funkciju: na Gardošu niču mikro hoteli i restorani, što zahteva novu infrastrukturu. Svakako je potrebno rekonstruisati istorijska jezgra Beograda, a na arhitektonskoj struci su obaveza i najveća odgovornost za to. Struka je danas nedovoljno prisutna na značajnim rekonstrukcijama, a ovi projekti su neodgovorno prepušteni nekompetentnim političarima. Ovako važne i delikatne urbane zahvate potrebno je raditi otvoreno, transparentno i svakodnevno upoznavati građane sa planovima i postignutim rezultatima. Pre svega, treba biti odgovoran i tu odgovornost neprestano isticati u prvi plan. Samo na taj način,  moguće je steći i sačuvati poverenje javnosti u ono što se radi.


Na fotografiji: Skadarlija, stara razglednica

No comments:

Post a Comment