Dnevnik zabluda
Kaldrma
Piše Slobodan Maldini
Svedoci smo brojnih neprimerenih nedavno izvedenih restauracija
starih gradskih četvrti, koje izazivaju burne reakcije građana. U toku su
radovi na rekonstrukciji beogradskog Kosančićevog venca, a nedavno je
obnovljena kaldrma u Skadarliji tako što je stara autentična dopunjena novom,
postavljenom na neadekvatnu podlogu od asfalta. Ovakve grube greške načinjene
na našim kulturnim dobrima otvaraju niz pitanja o lošem stanju u zaštiti
spomenika kulture.
Turska
kaldrma je nastala na antičkoj tehnici popločavanja drumova. Stari Rimljani su svoje
ulice poločavali ravnim kamenim pločama položenim na debeo sloj kamene podloge,
a u vreme turske vladavine drumovi su popločavani kaldrmom - zaobljenim rečnim kamenjem
- položenim na tvrdu podlogu. Pre nego što je popločana, Skadarlija je bila
zimi teško prohodna, prekrivena blatom. Kada je 1869. useljeno Narodno
pozorište, ova susedna četvrt postala je popularna među glumcima i ostalim
umetnicima, pa je uz kafane dobila i druge urbane atribute: ulično osvetljenje
i nov kaldrmisan pod. Značaj Skadarlije naglašen je 1935. u "Uredbi o
zaštiti gradskih starina", gde piše da se ona "mora sačuvati u
postojećem stanju i na kojem se ne mogu vršiti promene bez dozvole
vlasti." 1957. arhitekta Uglješa Bogunović je u dnevnom listu
"Politika" inicirao revitalizaciju Skadarlije, a 1968. njena stara
kaldrma je zamenjena kvalitetnijom, prenetom sa Pašinog brda.
Skadarlijska
kaldrma je propala zbog kamiona koji snabdevaju kafane, i zato je više puta
betonirana. 2010. ispred kafane "Šešir moj" nestručno je zabetonirana
"da bi dame mogle lakše da hodaju u štiklama". Međutim, nije jasan
razlog nedavnog asfaltiranja Skadarlije pre vraćanja kaldrme. Nije moguće
trajno vezati kamen sa asfaltom: ova veza popušta leti na visokim
temperaturama, ali i prilikom kiša, koje se bujično slivaju niz strmu Skadarsku
ulicu. Ako svemu dodamo i težinu kamiona za snabdevanje, neuspeh je
zagarantovan.
Delovi
Beograda i Zemuna i danas su popločani starom kaldrmom. Skadarlija, Kosančićev
venac i Gardoš su autentični istorijski ambijenti koji zaslužuju posebnu pažnju.
Ove urbane zone danas su promenile funkciju: na Gardošu niču mikro hoteli i
restorani, što zahteva novu infrastrukturu. Svakako je potrebno rekonstruisati
istorijska jezgra Beograda, a na arhitektonskoj struci su obaveza i najveća
odgovornost za to. Struka je danas nedovoljno prisutna na značajnim
rekonstrukcijama, a ovi projekti su neodgovorno prepušteni nekompetentnim
političarima. Ovako važne i delikatne urbane zahvate potrebno je raditi
otvoreno, transparentno i svakodnevno upoznavati građane sa planovima i
postignutim rezultatima. Pre svega, treba biti odgovoran i tu odgovornost
neprestano isticati u prvi plan. Samo na taj način, moguće je steći i sačuvati poverenje javnosti
u ono što se radi.
Na
fotografiji: Skadarlija, stara razglednica
No comments:
Post a Comment