Konkursna arhitektura, Večernje novosti 29. decembar 2017.

Dnevnik zabluda

Konkursna arhitektura 2017

Piše Slobodan Maldini

Protekle godine bili smo svedoci mnogobrojnih aktivnosti na polju arhitekture. Nakon perioda graditeljskog tavorenja, oživljena je institucija arhitektonskih konkursa, čime su arhitekte dobile mogućnost da aktivno učestvuju u izgradnji. Neki državni projekti rešavani su na javnim nadmetanjima, gde su učestvovali brojni predstavnici struke. Među konkursima koji su skrenuli pažnju, nalaze se: Konkurs za objekat Gradske galerije na Kosančićevom vencu u Beogradu, Urbanističko-arhitektonski konkurs za zgradu Beogradske filharmonije i deo Bloka 13 na Novom Beogradu, Urbanističko-arhitektonski konkurs dela Makiškog polja na Čukarici, Međunarodni konkurs za idejno rešenje spomen obeležja Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu. Ovi konkursi sadrže veliki broj arhitektonskih predloga i ideja i doprineli su jačanju prisustva struke na značajnijim društvenim projektima. Međutim, oni sobom nose i mnoge dileme, pitanja i rasprave o nagrađenim radovima, unoseći novo svetlo na našu arhitektonsku scenu. A ovo svetlo pokazalo je niz nedoslednosti, nelogičnosti i nepravilnosti koje vladaju našom arhitekturom. Podsetiću samo na neke među njima.

Javnost do danas nije dobila odgovor na pitanje plagijatorstva koje se pojavilo na prvonagrađenom projektu zgrade Beogradske filharmonije. Naime, ovaj rad ima neverovatnu sličnost sa međunarodno poznatom zgradom Opere u Oslu. Još poraznije je što su autori tog rešenja u parku neposredno pored palate "Srbija", koje je područje zaštićenog kulturnog dobra, "poturili" projekat četiri stambeno-poslovne kule neverovatne spratnosti. Na Konkursu za Beogradsku galeriju, prvonagrađen rad je proširen na susednu parcelu koja nije predmet konkursa, što predstavlja očiglednu bespravnu gradnju. Na konkursu za urbanističko rešenje beogradskog vodoizvorišta - dela Makiškog polja - prekršeni su osnovni urbanistički uslovi već u samom raspisu. Konkursnom dokumentacijom predviđena je gradnja neverovatnih 856.800 kvadratnih metara stambenih zgrada, bez obzira što urbanističkim planom to nije dozvoljeno. Krunu neuspeha doživeo je Konkurs za spomenik Zoranu Đinđiću, na kojem je prvu nagradu dobio autor suprotno konkursnim uslovima. Iako neposredno sarađuje čak sa dvojicom članova žirija, vajaru Mrđanu Bajiću je dodeljena prva nagrada protivno pravilima konkursa.

Na ova i mnoga druga pitanja, do danas nismo dobili odgovore, a verovatno ih nećemo ni dobiti. Sve će ostati na retkim i usamljenim novinskim natpisima, vremenom zaboravljenim po staroj poznatoj izreci "pas laje, vetar nosi." Ono što ostaje u sećanju jeste gorčina zbog toga što su današnji arhitektonski konkursi daleko od toga da budu anonimni i originalni. A raspisivači konkursa i članovi žirija daleko su od interesa struke, već se uklapaju u opštu klimu, koju diktiraju neki drugi.

Na slici: Kule na prvonagrađenom radu za Filharmoniju