Politika i arhitektura, Večernje novosti, 26. maj 2017.

Dnevnik zabluda

Politika i arhitektura

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je beogradski gradonačelnik hrabro izjavio "da se nije snašao u politici". Poznato je da je politika veoma značajna društvena nauka, sa svojim zakonitostima i pravilima. Iako to nije slučaj u Srbiji, politikom ne mogu se bave amateri. Međutim, nismo nikada čuli isto tako hrabru izjavu nekog političara da se nije snašao u urbanizmu i arhitekturi. Kao što neki olako shvataju politiku i ulaze u nju ne poznajući njene osnove, tako se političari olako upuštaju u vode arhitekture i urbanizma. Obzirom da je društveni uticaj političara nemerljivo veći u odnosu na uticaj arhitekata, njihovo neznanje oblasti arhitekture dovodi do teških posledica po celo društvo. Danas smo preplavljeni urbanističkim planovima i arhitektonskim projektima koje kreiraju neuki političari, nameću ih arhitektonskoj struci i na taj način menjaju izgled naših gradova. U tome im neretko "pomažu" opskurni investitori, zastupnici kapitala nepoznatog porekla, izaslanici stranih političkih i vojno-bezbednosnih grupacija koje sprovode nama još uvek nedovoljno poznate interese. A glavni cilj svega nije postizanje harmonije razvoja prostora i gradova i boljitka života njihovih stanovnika, već zauzimanje strateških geografskih područja i uspostavljanje brutalne dominacije nad narodima. Međutim, retko ko je postavio pitanje: "kako se naši arhitekti snalaze u arhitekturi?"

Poznato je da se naše najznačajnije strukovne institucije "ne mešaju u svoj posao", odnosno, ne oglašavaju u slučajevima kada je arhitektosnko-urbanistička struka ugrožena. Vrlo retko čujemo glas razuma iz akademskih institucija: Arhitektonskog fakulteta, SANU i drugih strukovnih udruženja, kao na primer:  Zavoda za urbanizam, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Inženjerske komore, Udruženja arhitekata Srbije, Društva arhitekata Beograda. Umesto arhitekturom i urbanizmom, one se sve više bave politikom. Zaradi očuvanja finansijske sigurnosti koju im pružaju političari koji su na vlasti, te institucije sve češće učestvuju u sprovođenju stručno pogrešnih naloga političara: menjaju urbanističke planove, sprovode naloge "sa vrha" kojima upropaštavaju naš urbani prostor i uništavaju kulturno nasleđe. Ali, kako se u svemu "snalaze" arhitekti pojedinci?

Oni arhitekti koji imaju privilegiju da postanu deo "vladajućeg klana" dobijaju priliku da ponesu odgovornost u procesu u kojem vlast odlučuje o budućnosti naših gradova. Nažalost, u ovom postupku oni su samo "nužno zlo", "nazovi stručnjaci" koji treba da oblikuju odluke političara i "upakuju" ih u formu koja će imati izgled stručnog dokumenta. Za sitniš koji im se baca pred noge, oni su samo pioni u igri strategije njima nepoznatih sila. A onog trenutka kada postanu svesni svoje jadne uloge, bivaju lako odstranjeni iz političke igre moćnika koju neki nazivaju još i urbanizmom.

Investitori i njihovi savetnici, Večernje novosti, 19. maj 2017.

Dnevnik zabluda

Investitori i njihovi savetnici

Piše Slobodan Maldini

Povodom moje nedavno objavljene kritike arhitekture sumanute visine u centru Beograda jednog stranog investitora, javila mi se eminentna profesorka beograskog Arhitektonskog fakulteta. Predstavila se kao savetnica tog preduzetnika i zatražila razgovor na kojem bi dobila pojašnjenje mog teksta. Tokom našeg viđenja, postavila mi je tipično gangstersko pitanje: "Da li ste nekada bili u gepeku?" Iznenađen, odgovorio sam joj da mnogi među nama na neki način "žive u gepeku", koji oblikuje naša mišljenja, pa i ona o arhitekturi. Nakon ovog "razgovora", zapitao sam se ko su investitori koji kroje urbanizam naše prestonice i ko su njihovi "stručni savetnici"?

Teško je među današnjim investitorima pronaći one koji pripadaju miljeu poštovanih i kredibilnih privrednika. Tokom decenija privatizacije i prodaja na licitacijama, društvena imovina je budzašto dospela u ruke onih koji su imali novac. To ne znači da su je preuzeli i oni koji imaju nameru da je sačuvaju i nadgrade. Neretko, na licitacijama su se pojavljivali predstavnici sveta organizovanog kriminala, stranih interesnih službi, ukratko, oni koji su u preuzimanju državne imovine videli mogućnosti povećanja uticaja i zarade, posebno na polju građevinarstva. Na meti kupaca bili su mnogi značajni objekti, pa i oni koji su danas posebno vredni kao nekretnine. Svoje kriminalne "poslovne principe" novi "urbanistički investitori" primenjuju i danas. Već decenijama deluje divizija investitora pripadnika sveta kriminala, stranih plaćenika, agenata, begunaca od zakona, pucača, koji u "belim kragnama" sprovode poznate principe njihovog podzemnog "biznisa". A oni su zasnovani na kršenju propisa i zakona. Među investitorima u Srbiji pitanje je prestiža prekrajanje urbanističkih planova koji ograničavaju njihove namere. A pojedinim arhitektima, primamljivo je da sprovode interese tih preduzimača, sve "u cilju razvoja društva". Ovi investitori malim početnim kapitalom, ulažući uglavnom novac kupaca nekretnina - građana Srbije, poput faraona grade "savremene piramide" i ruše sve što im stoji na putu.

Među arhitektonskim objektima u Beogradu koji stoje na putu opskurnim interesima moćnih sila je i kompleks zgrada Generalštaba. Čiji je interes rušenje ovog kompleksa koji je pod zaštitom zakona kao kulturno dobro? Već više od jedne decenije, Generalštab je građevina koja je u Srbiji najposećenija i najčešće fotografisana. Svaki strani turista koji dođe u prestonicu, redovno poseti i fotografiše Generalštab. Ne zato da bi se divio moćnoj arhitekturi, već da bi u svet poslao poruku - neverovatan prizor ruševine koju su načinile snage NATO alijanse, u središtu Evrope, u osvit 21. veka. Ovu upečatljivu sliku, stravičan i jedinstven eksponat savremene srpske istorije ne smemo uništiti, niti od njega praviti cirkus.

Na slici: Nikola Dobrović, Generalštab

   

Fasade, Večernje novosti, 12. maj 2017.

Dnevnik zabluda

Fasade

Piše Slobodan Maldini

Prvi utisak o jednom gradu daju fasade. One su ogledalo ljudi koji u njemu žive, odraz brige društva o životnom prostoru. Fasade starih gradova nose pečat vremena, relikte nekadašnjih događaja i neretko predstavljaju kulturni identitet nacije. U odnosu na to kako se odnosimo prema fasadama naših starih zdanja, možemo da vidimo stvarnu sliku o stepenu razvoja svesti o arhitektonskoj zaostavštini, nivou razvoja prostornih potreba i  opštoj urbanoj kulturi nacije. Ono što je najčešće i na prvi pogled upadljivo, jeste zapuštenost naših urbanih sredina, nizak nivo odnosa prema kulturnom nasleđu u gradovima. To je posebno vidljivo na velikom broju starih, zapuštenih i oronulih fasada, čak i onih koje su kulturna dobra pod zaštitom države. Usled višedecenijskog zapostavljanja i nebrige, stara zdanja u našim gradovima su oronula do te mere da predstavljaju ruglo. Ali, kako se odnosimo prema sopstvenom nasleđu datom na gradskim fasadama?

Pre nekoliko godina, stanare novosadske stare palate zvalo je stambeno preduzeće na dogovor. Tema je bila rekonstrukcija fasade njihove zgrade. Pošto je fasada dotrajala, a palata pod zaštitom kao kulturno dobro, bile su neophodne saglasnosti stanara za sufinansiranje rekonstrukcije fasade. Nakon što su stanari dali saglasnost, usledio je prvi šok. U ime stanara, javno preduzeće je ugovorilo projektovanje rekonstrukcije fasade sa drugim gradskim preduzećem po ceni duplo višoj od uobičajene. Drugi šok bilo je ugovaranje rekonstrukcije fasade sa građevinskim preduzetnikom po ceni mnogo višoj od tržišne. Suočeni sa neočekivano visokim izdatkom, stanari su primorani da na ime isplate radova koje nisu ugovorili, ustupe izvođaču stan u zajedničkom vlasništu u zgradi. Međutim, fasada je izvedena u "fušu", tako da već danas zahteva novu rekonstrukciju. Ali, za nju više neće biti novca ni saglasnosti stanara.

U Beogradu danas niču skele pred starim zdanjima, najavljujući obimne radove na rekonstrukciji. Vlasti su najzad rešile da obnove oronule fasade. Ali, malo ko je napravio analizu ovog gradskog "poduhvata". Naime, vlasti su ponudile stanarima "dogovor" da se njihov račun kod Gradskog stambenog zaduži kreditom za obnovu fasada, što bi oni otplaćivali. Međutim, pošto bi to bilo vođeno kao "tekuće održavanje", što radovi na obnovi fasada nikako ne mogu biti, već su zapravo investiticiono održavanje, sumnja je da neće biti ni predračuna radova, a ni ugovora o tome. Dakle, postavlja se pitanje garancija, a postoji nepoverenje da će stanarima biti dostupna kontrola cena radova, odnosno, zaduženja kod Gradskog stambenog , sve do završetka radova. Jer, neke fasade će biti samo oprane, a druge će morati i ozbiljnije da se "zamalterišu". Sve u svemu, neuobičajeno osmišljen način za zaduživanje građana, bez njihovog upliva i kontrole tog zaduženja.

Na slici: Palata "Adamović", Novi Sad, stara razglednica

Muzej i spomenik na raskrsnici, Večernje novosti, 5. maj 2017.

Dnevnik zabluda

Muzej i spomenik na raskrsnici

Piše Slobodan Maldini

Kada je kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio da na Avali podigne Spomenik Neznanom junaku, srušio je dinamitom 1934. godine ostatke istorijski vrednog srednjovekovnog grada Žrnova. Novi, monumentalni spomenik, izveden prema nacrtima Ivana Meštrovića, oštećen je u Drugom svetskom ratu. I danas, sedamdeset godina posle rata, oštećenja nisu sanirana, a spomenik je dodatno devastiran čerupanjem unikatnih kandelijera. Nedavno je najavljena rekonstrukcija čuvenog Generalštaba u Beogradu "kada bude sredstava za to". Ubrzo, usledio je novi plan. U jeku svakodnevnog zatiranja kulture, kada zbog "besparice" i neodgovornosti u Beogradu decenijama ne rade najznačajniji muzeji, doneta je odluka da bude "ispunjen nacionalni zadatak" gradnjom novog kulturnog zdanja.  Na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, na mestu spomenika kulture pod zaštitom države, Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, na raskrsnici bez mogućnosti parkiranja i kolskog pristupa većeg broja posetilaca, biće izgrađen Muzej srpskog srednjeg veka i spomenik vladaru Stefanu Nemanji.

Šta predstavljaju muzej i spomenik Stefanu Nemanji? Prema predstavnicima vlasti, to je ispunjenje duga kojeg imamo prema osnivaču srednjovekovne srpske države i "okrunjivanju nečega što je savremeni srpski identitet". Ali, da podsetim, kompleks Generalštaba je najznačajnije, svetski poznato delo arhitekture poznog modernizma u Srbiji. Oblikuje fizionomiju savremenog Beograda i predstavlja monumentalan, najupečatljiviji vizuelni motiv grada. Nakon teškog oštećenja usled NATO bombardovanja 1999, zgrade Generalštaba su postale simbol stradanja Srbije i žrtava koje su pale tokom razaranja Srbije od Zapadne vojne alijanse. Generalštab je poruka svetu. Ovaj kompleks je prst uperen u čelo Zapadu i svima onima koji zatirući male i bespomoćne narode vide vojni, politički i ekonomski uspeh. Generalštab je krunski dokaz o zločinu koji je učinjen prema Srbiji. To je poprište najstrašnijeg zločina Zapada u novijoj svetskoj istoriji.

O značaju izgradnje novog muzeja i spomenika na mestu Generalštaba govori podatak da je u pripremi međunarodni arhitektonski konkurs, sa prvom nagradom u izuzetno visokom iznosu odavno neviđenih 50 hiljada evra. Primera radi, na konkursu za projekat Makiškog polja u Beogradu, obima čak 4 miliona kvadratnih metara građevinske površine i vrednosti investicije više od 4 milijarde evra, prva nagrada je poražavajuće niska - 9 hiljada evra. Neverovatno je da za značajan međunarodni konkurs bude obrazovana komisija od samo tri člana. To su: pravnik i političar Nikola Selaković, etički nekredibilni istoričar i akademik Ljubomir Maksimović i vajar, pripovedač i akademik Svetomir Arsić Basara. Nijedan među njima nije nikada projektovao bilo kakav arhitektonski objekat. Da ne pominjem projektovanje zahtevnih muzeja.

Na slici: zgrada Generalštaba i Stefan Nemanja

Boris Podreka i beogradsko blago, Večernje novosti, 28. april 2017.

Dnevnik zabluda

Boris Podreka i beogradsko blago

Piše Slobodan Maldini

Prilikom posete našoj prestonici, austrijski arhitekta Boris Podreka je zapazio da je grad veoma prljav, što je opisao rečima da "Beograđani gaze po fekalijama". Saglasno svojoj tvrdnji, ovaj arhitekta se latio "teškog posla" da poploča centar grada i "upristoji pešačke površine" po ugledu na Beč. Podrekin projekat popločavanja krova buduće podzemne garaže na Studentskom trgu samo je uvod u njegovo generalno spremanje centra grada i "čišćenje od fekalija". Međutim, da ovaj arhitekta iole poznaje istoriju grada, znao bi da Beograđani umesto po fekalijama, gaze po neprocenjivom arheološkom blagu. Njegovo neznanje je razumljivo, jer se nikada nije bavio arheologijom Beograda. Međutim, ne postoji opravdanje za naše vlasti i državne institucije, koje umesto da štite spomenike kulture, prema nacionalnom blagu se odnose bukvalno kao prema "Podrekinim fekalijama". Tokom proteklih nekoliko decenija, brojni arheološki lokaliteti koji su morali da budu sačuvani, uništeni su i bespovratno izgubljeni.

Po broju arheoloških nalazišta, Beograd je jedna od najbogatijih evropskih prestonica. Međutim, strane turiste koji dođu u Beograd sa ponosom vodimo u arheološki park Viminacijum, smešten usred njiva na području kopova rudnika i termoelektrane Kostolac. Jednakovredno blago na području beogradskog antičkog Singidunima ili zemunskog Taurunuma još uvek je skriveno od javnosti. Arheološke vrednosti u centru Beograda zapostavljene su do te mere da su fizički ugrožene nerazumnim urbanističkim planiranjem.

Poznato je da sami ne znamo da cenimo kulturna dobra koja imamo. Zato, ne možemo da očekujemo da drugi to čine za nas. Danas, kao savremena bajka liči davna ponuda iz sedamdesetih grupe stranih arheologa koja je, uz podršku vlade SAD, predložila da na mestu današnje Sremske Mitrovice sagradi potpuno nov grad, da bi zauzvrat dobila dozvolu za istraživanje na arheološkom lokalitetu rimskog Sirmijuma. Arheološka nalazišta, antički gradovi i drugi slični lokaliteti u Srbiji, a posebno u Beogradu, sve češće doživljavaju sudbinu urušavanja i besmislenog pustošenja u kojima neretko učestvuju i predstavnici vlasti. Domaći urbanisti nemaju znanja ni sluha za antičke lokalitete, koji sve češće postaju građevinske lokacije mešetara.

Ali, kako štite svoje istorijsko blago u Podrekinom Beču? U središtu Mihaeler Placa, ispred Hofburga, gradski trg je ustupio mesto arheološkim iskopinama koje su 1991. javno izložene u sastavu postavke Bečkog muzeja. Projekat koji otkriva vekovima skriveno nacionalno blago Austrije pod pločnikom trga izradio je najznačajniji austrijski postmodernista, arhitekta Hans Holajn. Za razliku od Holajna, koji je bio svestan postojanja kulturnih dobara ispod bečkih ulica, Podreka se bavi šminkanjem trotoara i čišćenjem Beograda od samo njemu vidljivih fekalija.

Na slici: Trg Mihaeler, izvor Hans Holajn

Bezakonje i neodgovornost, Večernje novosti, 21. april 2017.

Dnevnik zabluda

Bezakonje i neodgovornost

Piše Slobodan Maldini

Poznat je "slučaj" Bosanca u Švedskoj koji je izgradio porodičnu kuću bez građevinske dozvole. Zbog nelegalne gradnje ipak nije trpeo posledice, jer u švedskim zakonima ne postoji pojam bespravne gradnje, pa ni zakonski osnov za pokretanje sankcija protiv "divljeg" graditelja. Prema proceni Vlade, u Srbiji sa 7,1 miliona stanovika postoji oko 2,2 miliona nelegalnih građevina.  Čak i nakon sprovedenog postupka legalizacije i dalje je popisano samo 1,4 miliona bespravno podignutih objekata. Ako u jednom objektu prosečno živi 3 stanovnika, onda prosečno svaka porodica u Srbiji živi u bespravno podignutoj građevini!

Prema zakonu, postupak realizacije urbanističke planske dokumentacije sadrži: izradu predloga urbanističkog plana na osnovu programa, njegovu kontrolu i javni uvid pred zainteresovanim građanima. Tek posle rešavanja primedaba građana datih na javnom uvidu, usvaja se urbanistički plan. Ali, danas smo svedoci drastičnih izmena važećih urbanističkih planova, mimo procedure. Postojeći planovi, koji su zakonski obavezujući, sve češće se prekrajaju prema zahtevima investitora, kojima se dodeljuju milioni neplaniranih kvadratnih metara građevinske površine. Ovo se radi u formi "javnih konkursa" koji se organizuju sa ciljem dobijanja rešenja izrađenih na osnovu želja moćnika, a ne u odnosu na urbanističke planove. Na primer, po Planu generalne regulacije dela Makiškog polja, nije predviđena stambena izgradnja. Međutim, prema zadatku Konkursa, traži se izgradnja čak 850.000 metara kvadratnih stambenog, a čak 4 miliona metara kvadratnih komercijalnog prostora! Tako se, bez uobičajene procedure izrade planske dokumentacije, budućem investitoru dodeljuju kvadrati koji nisu obuhvaćeni urbanističkim planom. Na isti način, zaposedaju se i lokacije koje su zakonom zaštićena područja i na kojima gradnja nije predviđena. Na novobeogradskom području kulturnog dobra Palate "Srbija" zaštićenom od gradnje, na konkursu je dodeljena prva nagrada projektu koji sadrži stotine hiljada kvadratnih metara komercijalnog sadržaja! Slična protivplanska prekrajanja istorijski značajnih područja izvršena su u slučajevima Tržnog centra Rajićeva i kompleksu "Skajlajn Beograd" u ulici Kneza Miloša, da ne pominjem Beograd na vodi.

U opštem stanju bezakonja u našem građevinarstvu, ceh bespravne gradnje platili su retki. Par državnih službenika koji su izdali građevinske ili urbanističke dozvole za zgrade sa oko stotinak metara kvadratnih prekoračenja u odnosu na predviđeno, osuđeni su na višegodišnje zatvorske kazne. Međutim, oni koji su mimo propisa omogućili investitorima gradnju stotina hiljada, čak milione kvadratnih metara i oni odgovorni za uništenje neprocenjivih nacionalnih kulturnih dobara - nisu pozivani na odgovornost, niti su bili predmet interesovanja javnog tužilaštva, a morali bi da odgovaraju za svoje postupke!

Na slici: Makiško polje, izvor Večernje novosti

Urbanistički oligarsi, Večernje novosti, 14. april 2017.

Dnevnik zabluda

Urbanistički oligarsi

Piše Slobodan Maldini

Po nedavnom povratku Bogoljuba Karića u Beograd nakon decenijskog boravka u inostranstvu zbog optužnice za zloupotrebe u Srbiji, ovaj kontroverzni biznismen predstavio je javnosti ideju izgradnje Tesla grada na Makiškom polju. Prema najavi iz kompanije Karić, Tesla grad obuhvata izgradnju međunarodnog poslovnog centra i "jedinstvenog centra za šoping i zabavu", a prostiraće se na dva miliona kvadratnih metara i biće novi simbol Beograda. Ovaj projekat "nije ništa manje vredan nego što je" Železara" u Smederevu i Zastava iz Kragujevca, a predstavlja šansu za srpsku građevinsku industriju."

Nedavno je objavljen urbanističko-arhitektonski konkurs za izradu projekta dela Makiškog polja u beogradskoj opštini Čukarica. Kao i nekoliko dosadašnjih javnih konkursa, i ovaj nastavlja "rutiniran" postupak gradskih vlasti putem kojeg se konkursom preinačavaju već usvojeni, zakonom definisani  urbanistički planovi i drastično menjanju za potrebe investitora. Da podsetim, konkurs za Beogradsku filharmoniju je bio paravan za podmetanje plana četiri tridesetpetospratne kule na zaštićenom području Palate Srbije. Ovaj put, na delu je "prilagođavanje" potrebama budućih investitora važećeg Plana generalne regulacije u kojem nema pomena o površinama namenjenim za stanovanje. O čemu je reč? U važeći urbanistički plan unose se funkcije i parametri koji u osnovi menjaju prostorni koncept ovog gradskog područja. Na konkursom određenom prostoru predviđena je gradnja još jednog urbanističkog gorogana - novog Beograda na vodi. Jer, planirana je izgradnja 856.800m² stambenih jedinica i 3.148.200m² komercijalnih sadržaja, što zajedno sa ostalim sadržajima čini 4.082.000m² izgrađenih površina i vrednost posla od preko 4 milijarde evra. Poređenja radi, poznati Beograd na vodi ima "samo" 1.847.653m² izgrađene površine. Potpisnici ovog projektnog programa u kojem, neverovatno, spratnost nije limitirana (!?) su visoki predstavnici Udruženja arhitekata Srbije i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Na pomolu je izgradnja još jednog Beograda na vodi. U ovom slučaju, još surovijeg i brutalnijeg poslovnog poduhvata. Da li se u "projektu Makiš" radi o još jednoj "kombinaciji" vlasti i kapitala, bolesnoj ambiciji ili gladi oligarha za novcem i moći? "Urbanizam belih kragni" u Srbiji ima decenijsku tradiciju. Sastav "gradskog žirija" čine uglavnom isti - poznati ljudi kao u dosadašnjim konkursima, što "garantuje" uspešan ishod konkursa, a "timska igra" žirija isključuje bilo kakvo iznenađenje. Po svemu sudeći, narednih decenija bićemo taoci još jednog "Beograda na vodi" i još jedne sumanute megalomanske ideje biznismena oligarha.

Na fotografiji: "Tesla grad"