Dnevnik zabluda
Fasade
Piše Slobodan Maldini
Prvi utisak o
jednom gradu daju fasade. One su ogledalo ljudi koji u njemu žive, odraz brige
društva o životnom prostoru. Fasade starih gradova nose pečat vremena, relikte
nekadašnjih događaja i neretko predstavljaju kulturni identitet nacije. U
odnosu na to kako se odnosimo prema fasadama naših starih zdanja, možemo da
vidimo stvarnu sliku o stepenu razvoja svesti o arhitektonskoj zaostavštini,
nivou razvoja prostornih potreba i
opštoj urbanoj kulturi nacije. Ono što je najčešće i na prvi pogled
upadljivo, jeste zapuštenost naših urbanih sredina, nizak nivo odnosa prema kulturnom
nasleđu u gradovima. To je posebno vidljivo na velikom broju starih, zapuštenih
i oronulih fasada, čak i onih koje su kulturna dobra pod zaštitom države. Usled
višedecenijskog zapostavljanja i nebrige, stara zdanja u našim gradovima su
oronula do te mere da predstavljaju ruglo. Ali, kako se odnosimo prema
sopstvenom nasleđu datom na gradskim fasadama?
Pre nekoliko godina, stanare novosadske stare palate
zvalo je stambeno preduzeće na dogovor. Tema je bila rekonstrukcija fasade njihove
zgrade. Pošto je fasada dotrajala, a palata pod zaštitom kao kulturno dobro,
bile su neophodne saglasnosti stanara za sufinansiranje rekonstrukcije fasade.
Nakon što su stanari dali saglasnost, usledio je prvi šok. U ime stanara, javno
preduzeće je ugovorilo projektovanje rekonstrukcije fasade sa drugim gradskim
preduzećem po ceni duplo višoj od uobičajene. Drugi šok bilo je ugovaranje
rekonstrukcije fasade sa građevinskim preduzetnikom po ceni mnogo višoj od
tržišne. Suočeni sa neočekivano visokim izdatkom, stanari su primorani da na
ime isplate radova koje nisu ugovorili, ustupe izvođaču stan u zajedničkom vlasništu
u zgradi. Međutim, fasada je
izvedena u "fušu", tako da već danas zahteva novu rekonstrukciju. Ali,
za nju više neće biti novca ni saglasnosti stanara.
U Beogradu danas niču
skele pred starim zdanjima, najavljujući obimne radove na rekonstrukciji.
Vlasti su najzad rešile da obnove oronule fasade. Ali, malo ko je napravio
analizu ovog gradskog "poduhvata". Naime, vlasti su ponudile stanarima
"dogovor" da se njihov račun kod Gradskog stambenog zaduži kreditom
za obnovu fasada, što bi oni otplaćivali. Međutim,
pošto bi to bilo vođeno kao "tekuće održavanje", što radovi na obnovi
fasada nikako ne mogu biti, već su zapravo investiticiono održavanje, sumnja je
da neće biti ni predračuna radova, a ni ugovora o tome. Dakle, postavlja se
pitanje garancija, a postoji nepoverenje da će stanarima biti dostupna kontrola
cena radova, odnosno, zaduženja kod Gradskog stambenog , sve do završetka
radova. Jer,
neke fasade će biti samo oprane, a druge će morati i ozbiljnije da se
"zamalterišu". Sve u svemu, neuobičajeno osmišljen način za zaduživanje
građana, bez njihovog upliva i kontrole tog zaduženja.
Na
slici: Palata "Adamović", Novi Sad, stara razglednica
No comments:
Post a Comment