Friday 5 May 2017

Muzej i spomenik na raskrsnici, Večernje novosti, 5. maj 2017.




Dnevnik zabluda

Muzej i spomenik na raskrsnici

Piše Slobodan Maldini

Kada je kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio da na Avali podigne Spomenik Neznanom junaku, srušio je dinamitom 1934. godine ostatke istorijski vrednog srednjovekovnog grada Žrnova. Novi, monumentalni spomenik, izveden prema nacrtima Ivana Meštrovića, oštećen je u Drugom svetskom ratu. I danas, sedamdeset godina posle rata, oštećenja nisu sanirana, a spomenik je dodatno devastiran čerupanjem unikatnih kandelijera. Nedavno je najavljena rekonstrukcija čuvenog Generalštaba u Beogradu "kada bude sredstava za to". Ubrzo, usledio je novi plan. U jeku svakodnevnog zatiranja kulture, kada zbog "besparice" i neodgovornosti u Beogradu decenijama ne rade najznačajniji muzeji, doneta je odluka da bude "ispunjen nacionalni zadatak" gradnjom novog kulturnog zdanja.  Na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, na mestu spomenika kulture pod zaštitom države, Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, na raskrsnici bez mogućnosti parkiranja i kolskog pristupa većeg broja posetilaca, biće izgrađen Muzej srpskog srednjeg veka i spomenik vladaru Stefanu Nemanji.

Šta predstavljaju muzej i spomenik Stefanu Nemanji? Prema predstavnicima vlasti, to je ispunjenje duga kojeg imamo prema osnivaču srednjovekovne srpske države i "okrunjivanju nečega što je savremeni srpski identitet". Ali, da podsetim, kompleks Generalštaba je najznačajnije, svetski poznato delo arhitekture poznog modernizma u Srbiji. Oblikuje fizionomiju savremenog Beograda i predstavlja monumentalan, najupečatljiviji vizuelni motiv grada. Nakon teškog oštećenja usled NATO bombardovanja 1999, zgrade Generalštaba su postale simbol stradanja Srbije i žrtava koje su pale tokom razaranja Srbije od Zapadne vojne alijanse. Generalštab je poruka svetu. Ovaj kompleks je prst uperen u čelo Zapadu i svima onima koji zatirući male i bespomoćne narode vide vojni, politički i ekonomski uspeh. Generalštab je krunski dokaz o zločinu koji je učinjen prema Srbiji. To je poprište najstrašnijeg zločina Zapada u novijoj svetskoj istoriji.

O značaju izgradnje novog muzeja i spomenika na mestu Generalštaba govori podatak da je u pripremi međunarodni arhitektonski konkurs, sa prvom nagradom u izuzetno visokom iznosu odavno neviđenih 50 hiljada evra. Primera radi, na konkursu za projekat Makiškog polja u Beogradu, obima čak 4 miliona kvadratnih metara građevinske površine i vrednosti investicije više od 4 milijarde evra, prva nagrada je poražavajuće niska - 9 hiljada evra. Neverovatno je da za značajan međunarodni konkurs bude obrazovana komisija od samo tri člana. To su: pravnik i političar Nikola Selaković, etički nekredibilni istoričar i akademik Ljubomir Maksimović i vajar, pripovedač i akademik Svetomir Arsić Basara. Nijedan među njima nije nikada projektovao bilo kakav arhitektonski objekat. Da ne pominjem projektovanje zahtevnih muzeja.

Na slici: zgrada Generalštaba i Stefan Nemanja



2 comments:

  1. Један читав средњевековни град/утврђење и послератна грађевина не могу да се пореде. Да ли је она ремек дело или није – зар се о томе може одлучити након само 55 година? Али на страну ова дискусија. Постоје добри аргументи за подизање музеја.

    Према свим вестима, зграде генералштаба треба да остану, а да се уз њих подигне музеј, при чему ће се „очувати” (или пре направити нова) целина са самом зградом генералштаба. У ово пост-доба (пост-постмодернизам или како ћемо га већ назвати), такав кросовер/хибрид, таква фузија показује савршено културни тренутак у коме се сада ствара.
    Мислим да је далеко мањи злочин подићи национални музеј на рачун комунистичког генералштаба него што је било уништавање читавог средњевековног града ради тупавог споменика. Док се у последњем случају нешто историјски битно темељно уништава, у првом наведеном примеру постоје чак и трагови оног предмодерног (упркос овом пост-добу!) искоришћавања постојећег ради надградње (што је до рата постојало и у Алепу где су зидине античких и средњевековних грађевина без разлике служиле као ослонац за савремене куће, што се и сада види).

    Мислим да генералштабу неће ништа сметати да се закити нечим новим, као што ни старом генералштабу није овај нови сувише сметао (колико год да је 60 година боло у око сваког ко би их видео у једној улици). Није архитектура социјалистичке Југославије толико вредна да се не би новим цртама оплеменила.

    ReplyDelete
    Replies
    1. This comment has been removed by the author.

      Delete