Muzej i spomenik na raskrsnici, Večernje novosti, 5. maj 2017.

Dnevnik zabluda

Muzej i spomenik na raskrsnici

Piše Slobodan Maldini

Kada je kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio da na Avali podigne Spomenik Neznanom junaku, srušio je dinamitom 1934. godine ostatke istorijski vrednog srednjovekovnog grada Žrnova. Novi, monumentalni spomenik, izveden prema nacrtima Ivana Meštrovića, oštećen je u Drugom svetskom ratu. I danas, sedamdeset godina posle rata, oštećenja nisu sanirana, a spomenik je dodatno devastiran čerupanjem unikatnih kandelijera. Nedavno je najavljena rekonstrukcija čuvenog Generalštaba u Beogradu "kada bude sredstava za to". Ubrzo, usledio je novi plan. U jeku svakodnevnog zatiranja kulture, kada zbog "besparice" i neodgovornosti u Beogradu decenijama ne rade najznačajniji muzeji, doneta je odluka da bude "ispunjen nacionalni zadatak" gradnjom novog kulturnog zdanja.  Na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, na mestu spomenika kulture pod zaštitom države, Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, na raskrsnici bez mogućnosti parkiranja i kolskog pristupa većeg broja posetilaca, biće izgrađen Muzej srpskog srednjeg veka i spomenik vladaru Stefanu Nemanji.

Šta predstavljaju muzej i spomenik Stefanu Nemanji? Prema predstavnicima vlasti, to je ispunjenje duga kojeg imamo prema osnivaču srednjovekovne srpske države i "okrunjivanju nečega što je savremeni srpski identitet". Ali, da podsetim, kompleks Generalštaba je najznačajnije, svetski poznato delo arhitekture poznog modernizma u Srbiji. Oblikuje fizionomiju savremenog Beograda i predstavlja monumentalan, najupečatljiviji vizuelni motiv grada. Nakon teškog oštećenja usled NATO bombardovanja 1999, zgrade Generalštaba su postale simbol stradanja Srbije i žrtava koje su pale tokom razaranja Srbije od Zapadne vojne alijanse. Generalštab je poruka svetu. Ovaj kompleks je prst uperen u čelo Zapadu i svima onima koji zatirući male i bespomoćne narode vide vojni, politički i ekonomski uspeh. Generalštab je krunski dokaz o zločinu koji je učinjen prema Srbiji. To je poprište najstrašnijeg zločina Zapada u novijoj svetskoj istoriji.

O značaju izgradnje novog muzeja i spomenika na mestu Generalštaba govori podatak da je u pripremi međunarodni arhitektonski konkurs, sa prvom nagradom u izuzetno visokom iznosu odavno neviđenih 50 hiljada evra. Primera radi, na konkursu za projekat Makiškog polja u Beogradu, obima čak 4 miliona kvadratnih metara građevinske površine i vrednosti investicije više od 4 milijarde evra, prva nagrada je poražavajuće niska - 9 hiljada evra. Neverovatno je da za značajan međunarodni konkurs bude obrazovana komisija od samo tri člana. To su: pravnik i političar Nikola Selaković, etički nekredibilni istoričar i akademik Ljubomir Maksimović i vajar, pripovedač i akademik Svetomir Arsić Basara. Nijedan među njima nije nikada projektovao bilo kakav arhitektonski objekat. Da ne pominjem projektovanje zahtevnih muzeja.

Na slici: zgrada Generalštaba i Stefan Nemanja