Dnevnik zabluda
Urbani otpad
Piše Slobodan Maldini
Srbiju je pogodila serija kiša praćenih nevremenom.
Gotovo da nema grada koji nije stradao u naletima poplave, grada ili oblinih
padavina. Mnoga domaćinstva su pod vodom, zasadi uništeni. Prirodne nepogode
nisu mimoišle ni našu prestonicu, gde su posledice obilnih padavina vidne na
svakom koraku. Ova situacija aktuelizovala je pitanja o čovekovom negativnom
uticaju na životnu sredinu, pre svega na katastrofalne posledice loše
urbanizacije. Ali, šta leži u osnovi urbane erozije?
Gradovi u Srbiji danas doživljavaju kulminaciju decenijske haotične izgradnje koja pogubno
utiče na životne uslove. Suprotno razvojnim konceptima naprednih društava,
Srbija je usvojila urbanizaciju u kojoj su ekonomski momenti postavljeni ispred
humanih, a ulaganja u urbanu strukturu isključivo posledice želja za finansijskim
efektima, dok su ljudskost i stvarne potrebe stanovnika zapostavljeni. Postepeno
ali definitivno, prostori mnogih gradova u Srbiji pretvaraju se u nešto što
možemo da nazovemo urbanim otpadom. Usled višedecenijskog pogrešnog urbanističkog
planiranja nastali su teško rešivi problemi prenaseljenosti, neumerene i
neravnomerne gustine stanovanja, saobraćajna i druga nefunkcionalnost, kolapsi,
nehigijena i brojni tehnički nedostaci. Ovi problemi nisu karakteristični samo
za staro urbano nasleđe. Nasuprot, postaju sve ozbiljniji gradnjom savremenih
urbanih kompleksa, a posebno dolaze do izražaja u ekstremnim klimatskim
situacijama. Tokom nedavnih vremenskih nepogoda poplavljen je i prokisao novootvoreni
tržni centar "Ada mol", "čudo tehnologije" londonskog
studija Design International, projektovano u skladu sa LEED Gold/Platinium standardima, ali i savremena
petlja autoputa kod Arene, nedavno rekonstruisane okretnice gradskih autobusa i
tramvaja i čak 20 beogradskih vrtića.
Ali, postoji i druga vrsta urbanog otpada koji na poguban
način utiče na naše gradove, ali na njega malobrojni danas obraćaju pažnju. To
su nezavršene zgrade i urbanistički kompleksi - savremene ruine preostale nakon
što su se iz gradnje povukli investitori zbog zabrana usled nepoštovanja građevinskih
propisa ili su bankrotirali i odustali od realizacije projekta. U ovoj
kategoriji urbanog otpada, u Beogradu postoji više od milion kvadratnih metara takvih
ruina vrednih više od milijardu evra koje napuštene, zapuštene i poluurušene, čekaju
neizvesnu budućnost. Među njima su i kapitalna zdanja mamutskih dimenzija,
poput poslovne zgrade "Rad" i poslovnog kompleksa EPS i EDB u novobeogradskom
Bloku 20, luksuzan poslovni kompleks sa helidromom u Bloku 23, dva napuštena
akva parka - u Bloku 44 i na Adi Ciganliji. Centar grada ruži urbani otpad
stotina zgrada čija je gradnja započeta a potom napuštena, nelegalne dogradnje
i nadgradnje. Taj otpad godinama ugrožava građane i krajnje je vreme da ga se
oslobodimo.
Na slici: Nezavršeni kompleksi "Rad" i
"EPS-EDB", fotografija: lična arhiva
No comments:
Post a Comment