Friday 7 June 2019

Kraj Bauhausa? Večernje novosti, 7. jun 2019.



Dnevnik zabluda

Kraj Bauhausa?

Piše Slobodan Maldini

Svet slavi stogodišnjicu osnivanja Bauhausa, najpoznatije škole za umetnost, arhitekturu i dizajn. Osnovana je 1919. u Vajmaru u Nemačkoj, a njen prvi direktor bio je otac moderne arhitekture Valter Gropijus. Škola je načinila pokušaj spajanja umetnosti i zanatstva, primenjenih u savremenom društvu. Iako je izvršila veliki uticaj u Evropi i izvan nje i okupila mnoge avangardne umetnike i arhitekte, bila je aktivna u Nemačkoj samo 14 godina. U eri nadolazećeg nacizma izveden je 1933. policijski pretres prostorija Bauhausa tokom kojeg su pronađeni "subverzivni materijali", zbog čega je ova obrazovna ustanova zavorena. Ubrzo su i njeni profesori emigrirali iz Nemačke.

Sto godina kasnije, i dalje su suprotstavljeni stavovi istoričara umetnosti o uticaju i delu Bauhausa. Ova ikona modernizma kontroverzna je od samog nastanka, a polemike se nisu stišale do danas. Međutim, ništa drugo nije proširilo ideje Bauhausa, kao što su to činile ove konfrontacije. Kroz njih su postali jasni problemi modernističkog programa - postalo je očigledno da ne postoji jedna vrsta modernizma, kao što nije bilo jednog Bauhausa. Štaviše, postojali su različiti, kotradiktorni, pa čak i opozicioni pokreti i pozicije - "bauhausi".

Ali, nestabilnost, čak i nejasnoća programa ove jedinstvene škole, pomogli su u širenju njenog uticaja. Za nešto više od samo dve decenije, Bauhaus je postao sinonim za modernost u dizajnu, simbol progresivnog doba širom sveta. Nacisti su smatrali da je Bauhaus, zajedno sa atonalnom muzikom i ekspresionističkom slikom, još jedan primer boljševičke zavere, koju su želeli da eliminišu. Nisu pogrešili u intuiciji osnovnog radikalizma sadržanog u srcu projekta Bauhaus. Jer, ujedinjavanje svih njegovih višestrukih tendencija i impulsa bio je pokušaj da se umetnost i arhitektura iskoriste kao društvena regeneracija radničke klase u svetu.

Formalni kraj Bauhausa kao škole samo je ubrzao rađanje Bauhausa kao trajnog mita, sa iteracijama koje su kreirali i nastavili njeni bivši učenici i nastavnici. Ono što je verovatno bila samo jedna manja epizoda u istoriji modernizma, postao je pokret prepoznatljive estetike. U retrospektivi, predstavnici Bauhausa razvili su koncept dizajna sa tolikom količinom značenja, da je preplavio svet. Posleratne države širom planete eksperimenisale su oblicima projektovanja, urbanog planiranja, do same ekonomije, oživljavajući društvo kroz dizajn.

Bauhaus je ponovo ekshumiran, usred novih okolnosti. Ali, danas smo suočeni sa ekonomskom krizom, stambenim problemima; plutokratija je na vlasti, krajnja desnica u prvom političkom planu, besni globalni rat, često vođen pod okriljem SAD; Evropa i Amerika suočene su sa migrantskom krizom. Svet je danas prepoznatljiv po zidovima među državama, bodljikavoj žici i iznenadnim preporodom nacizma, kao u vreme Bauhausa.


Na slici: Zgrada u Desauu, Valter Gropijus, izvor: internet


No comments:

Post a Comment