Dnevnik zabluda
Kraj Bauhausa?
Piše Slobodan Maldini
Svet slavi stogodišnjicu osnivanja Bauhausa, najpoznatije
škole za umetnost, arhitekturu i dizajn. Osnovana je 1919. u Vajmaru u Nemačkoj, a njen prvi direktor bio je otac
moderne arhitekture Valter Gropijus. Škola je načinila pokušaj spajanja
umetnosti i zanatstva, primenjenih u savremenom društvu. Iako je izvršila
veliki uticaj u Evropi i izvan nje i okupila mnoge avangardne umetnike i
arhitekte, bila je aktivna u Nemačkoj samo 14 godina. U eri nadolazećeg nacizma
izveden je 1933. policijski pretres prostorija Bauhausa tokom kojeg su
pronađeni "subverzivni materijali", zbog čega je ova obrazovna
ustanova zavorena. Ubrzo su i njeni profesori emigrirali iz Nemačke.
Sto godina
kasnije, i dalje su suprotstavljeni stavovi istoričara umetnosti o uticaju i
delu Bauhausa. Ova ikona modernizma kontroverzna je od samog nastanka, a
polemike se nisu stišale do danas. Međutim, ništa drugo nije proširilo ideje
Bauhausa, kao što su to činile ove konfrontacije. Kroz njih su postali jasni
problemi modernističkog programa - postalo je očigledno da ne postoji jedna
vrsta modernizma, kao što nije bilo jednog Bauhausa. Štaviše, postojali su
različiti, kotradiktorni, pa čak i opozicioni pokreti i pozicije -
"bauhausi".
Ali, nestabilnost,
čak i nejasnoća programa ove jedinstvene škole, pomogli su u širenju njenog
uticaja. Za nešto više od samo dve decenije, Bauhaus je postao sinonim za
modernost u dizajnu, simbol progresivnog doba širom sveta. Nacisti su smatrali
da je Bauhaus, zajedno sa atonalnom muzikom i ekspresionističkom slikom, još
jedan primer boljševičke zavere, koju su želeli da eliminišu. Nisu pogrešili u
intuiciji osnovnog radikalizma sadržanog u srcu projekta Bauhaus. Jer, ujedinjavanje
svih njegovih višestrukih tendencija i impulsa bio je pokušaj da se umetnost i
arhitektura iskoriste kao društvena regeneracija radničke klase u svetu.
Formalni kraj
Bauhausa kao škole samo je ubrzao rađanje Bauhausa kao trajnog mita, sa
iteracijama koje su kreirali i nastavili njeni bivši učenici i nastavnici. Ono
što je verovatno bila samo jedna manja epizoda u istoriji modernizma, postao je
pokret prepoznatljive estetike. U retrospektivi, predstavnici Bauhausa razvili
su koncept dizajna sa tolikom količinom značenja, da je preplavio svet. Posleratne
države širom planete eksperimenisale su oblicima projektovanja, urbanog
planiranja, do same ekonomije, oživljavajući društvo kroz dizajn.
Bauhaus je ponovo
ekshumiran, usred novih okolnosti. Ali, danas smo suočeni sa ekonomskom krizom,
stambenim problemima; plutokratija je na vlasti, krajnja desnica u prvom
političkom planu, besni globalni rat, često vođen pod okriljem SAD; Evropa i
Amerika suočene su sa migrantskom krizom. Svet je danas prepoznatljiv po
zidovima među državama, bodljikavoj žici i iznenadnim preporodom nacizma, kao u
vreme Bauhausa.
Na slici:
Zgrada u Desauu, Valter Gropijus, izvor: internet
No comments:
Post a Comment