Umetnici tuđinci, "Večernje novosti", 9. novembar 2018.

Dnevnik zabluda

Umetnici tuđinci

Piše Slobodan Maldini

U sveopštoj antisrpskoj histeriji stvorenoj u Crnoj Gori na mržnji prema svemu srpskom: istoriji, jeziku, ćiriličnom pismu, a posebno crkvi, tamošnje vlasti zabranile su ulazak u zemlju grupi srpskih intelektualaca "iz bezbednosnih razloga". Među njima, zabranu ulaska dobio je i Matija Bećković. Pesnik rođen u porodici crnogorskih Srba, koji je detinjstvo proveo u Crnoj Gori u selu Velje Duboko i Kolašinu, dao je komentar na ovu odluku crnogorske vlade rečima da mu "imponuje da jednoj članici NATO pakta bezbednost ugrožava jedan pesnik." Ovaj događaj otvorio je brojna pitanja o pripadnosti umetnika nacionalnim identitetima Srbije i Crne Gore.

Nakon što sam nedavno objavio na interentu izlazak iz štampe moje knjige "Istorija srpske umetnosti XVIII-XXI vek", iz Crne Gore je usledio komentar u kojem se izražava neslaganje što sam u knjigu uvrstio slikara Modraga Dada Đurića, budući da ovaj francuski nadrealista i pripadnik beogradske grupe slikara "Mediala" ne pripada srpskoj umetnosti, već je isključivo crnogorski slikar, koji je nadasve sahranjen u Crnoj Gori. Poput Crnogoraca Uroša Toškovića i Vukote Tupe Vukotića, Đurić se formirao pedesetih u Beogradu u krugu avangardnih "medialaca", a zrelost nadrealiste stekao je u Francuskoj. Pozvan je da predstavlja Crnu Goru na Venecijanskom bijenalu tek 2009, godinu dana pre nego što će preminuti od duge bolesti. Za razliku od izdanja na francuskom i srpskom jeziku, do danas nije objavljena nijedna značajna monografija o Dadu na crnogorskom jeziku.

Umetnica performansa Marina Abramović u jednom intervjuju za sebe kaže da se "ne oseća ni kao Srpkinja ni Crnogorka", u drugom govori "mi Crnogorke ne starino". Bez obzira što je Crnu Goru predvodila na 54. Venecijanskom bijenalu  2011, istoričari umetnosti sa Zapada predstavljaju je prvenstveno kao srpsku umetnicu.

Rođen u Crnoj Gori, arhitekta Ranko Radović je govorio da je "kao beba donet u Beograd", gde je školovan i ostavio svoje građevine. U kratkom periodu dvehiljaditih bio je ministar urbanizma u Crnoj Gori, a posle prerane smrti sahranjen je kod Danilovgrada, što ga ipak ne čini crnogorskim arhitektom. Drugi poznati graditelj Branislav Mitrović je srpski arhitekta, mada i sam ostavlja mogućnost pripadnosti crnogorskom miljeu projektujući i u ovoj državi.

Još 1974. srušena je Njegoševa zavetna crkva na Lovćenu koju je podigao čuveni srpski pesnik. Dok danas albanski političari u Crnoj Gori traže rušenje srpske Crkve Svete Trojice na Rumiji, u centru albanizovanog Ulcinja i još na dve lokacije Albanska alternativa podiže spomenike Đurađu Kastriotu. Monumente Srbinu borcu protiv islamizacije kojeg su Albanci prisvojili kao svog nacionalnog heroja Skenderbega, postavljaju uz obrazloženje "da podižu svest o slobodi i njenom očuvanju i unapređuju saradnju sa ostalim narodima u Crnoj Gori"?!

Na fotografiji: Slika Dada Đurića iz knjige "Istorija srpske umetnosti XVIII-XXI vek"