Četvrta inicijativa, Večernje novosti, 23. novembar 2018.

Dnevnik zabluda

Četvrta inicijativa

Piše Slobodan Maldini

U doba kada gubitnici pišu istoriju, na proslavi potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu, Srbija je duboko povređena. Protokol je smestio predsednika Srbije izvan zvanične tribine, van dometa televizijskih kamera. Ovo je nezamislivo, s obzirom da je Srbija u Velikom ratu, kao niko drugi, izgubila 1,3 miliona stanovnika, gotovo trećinu ukupne populacije, i čak 62% muškog radnog stanovništva. Ovaj namerni propust treba da pokaže beznačajnost Srbije na političkoj mapi Zapada, gde se njen imidž sistematski urušava etiketom "loših momaka" iz proteklih ratova na području nekadašnje Jugoslavije, a njen današnji uticaj marginalizuje. Međutim, kakav je ugled u svetu imala Srbija posle Prvog svetskog rata i zbog čega nam se danas sve ovo događa?

Posle Velikog rata, Francuska se Srbima odužila na odgovarajući način. Beograd je drugi od pet gradova van Francuske koji nosi oreden Legije časti, a njega je 1921. lično dodelio general d'Epere. Savezništvo je 1930. ovekovečeno Spomenikom zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, autora Ivana Meštrovića. Godine 1936. Francuska je podigla u Parizu Spomenik kraljevima Petru 1. i Aleksandru 1. Karađorđevićima, na skveru nazvanom imenom Aleksandra 1, nedaleko od Skupštine grada, a ispred Zgrade kancelarija Savezne vlade. Spomenik je izradio prestižni francuski vajar Maksim Real de Sart, izlila ga je radionica Diren, a arhitekta je bio Anri Šajo. Spomenik predstavlja klasičnu kompoziciju čak sedam ljudskih figura, sa centralno postavljenim konjem na kojem jaše Aleksandar 1, kralj Jugoslavije. Pored konja nalaze se kralj Petar 1. i maršal Francuske Franše d'Epere.

Prvu inicijativu za izradu replike pariskog spomenika i njeno podizanje u Beogradu predstavio je arhitekta Milan Pališaški 2011. godine, pred posetu Borisa Tadića predsedniku Sarkoziju. Drugu bezuspešnu inicijativu uputio sam ja vlastima i predsedniku Srbije 2014. povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata. I trećom neuspelom inicijativom pozvao sam  2017. godine predsednika Srbije da upotrebi svoj uticaj i pokrene projekat podizanja replike ovog spomenika u Beogradu 2018, na 100. godišnjicu završetka Prvog svetskog rata.

Uprkos fijasku Srbije na nedavnoj proslavi u Parizu, pokrećem četvrtu inicijativu kao građanin Srbije ali i kao prvi čovek Asocijacije srpskih arhitekata, najznačajnijeg reprezentativnog udruženja arhitekata u Srbiji. Pozivam predsednika Francuske Emanuela Makrona da unese u agendu svoje posete Srbiji 6. i 7. decembra projekat izrade replike pariskog spomenika i podrži njeno postavljanje u Beogradu. Ovu inicijativu uputio sam Makronu lično, pismenim putem. Podršku mi pružaju srpski vajari i umetnici iz Pariza i Beograda, spremnošću da izrade kalup ovog spomenika, izliju ga i postave u Beogradu. Voleo bih da četvrta inicijativa bude poslednja.

Na fotografiji: Izgled spomenika Aleksandru 1. danas i u vreme izrade, lična arhiva