Dnevnik zabluda
Arhitektonsko smeće
Piše Slobodan Maldini
Velikan svetske arhitekture američki arhitekt Frenk Geri
izjavio je čuvenu rečenicu da je arhitektura (uglavnom) čisto smeće. Geri je
izgovorio sledeće: "U ovom svetu u kojem živimo, 98 posto svega što je
izgrađeno i dizajnirano danas je čisto *ranje. Nema smisla dizajna, bez
poštovanja prema čovečanstvu ili bilo čemu drugom. To su proklete zgrade i to
je to." Ova izjava često je citirana u kritičkim tekstovima u nameri
opsivanja trenutne arhitekture u svetu. Međutim, da li je Gerijev srednji prst
kojeg je tom prilikom pokazao javnosti inspirisao bilo kakvu promenu u
arhitekturi ili njenom diskursu?
Naša arhitektonska sredina odavno proizvodi smeće, o tome
nikada nije bilo spora. Međutim, zabrinjavajuće je što poslednjih nekoliko
godina ovaj trend dobija na ubrazanju. Sve je više arhitektonskog đubreta na
našim ulicama. Dok su naši veliki gradovi, poput Beograda, Novog Sada ili Niša,
donedavno zadržavali minimum humanosti i prijatnosti za život, odnedavno sadrže
prostore gde ljudskost života u gradu nestaje. Spratnost i gustina stanovanja
se povećavaju, uz zadržavanje postojećih profila uskih ulica u kojima je
odvijanje saobraćaja otežano, sa nedovoljnim prostorima za parking. U ovakvoj
urbanizaciji, stanovnici su izgubili svoje zelene površine, igrališta, parkove.
Umesto oaza mira, gradovi su dobili deponije urbanog smeća.
Primeri savremenog arhitektonskog smeća su brojni, a urbanističko
uništavanje naših gradova je svakodnevno. Ono nastaje iz sprege kapitala
investitora i neodgovornih predstavnika vlasti. Sve češći su slučajevi izmena
urbanističkih planova da bi bili prilagođeni sumnjivim interesima i potrebama
investitora za većim profitom. Ovakva prekrajanja ostavljaju trajne ožiljke na
gradovima.
Beograd poznaje čitave kvartove i ulice okovane
neprimerenom novogradnjom, koja predstavlja urbano smeće. Proteklih godina ulice
Dimitrija Tucovića i Južni bulevar dobile su zgrade neprimereno visoke
spratnosti, a čitavi kvartovi, kao na primer u neposrednoj blizini Hrama Sv.
Save, postali su područja nehumanog života. U obilju, izdvojiću nekoliko
primera čiji su autori ugledni srpski arhitekti. Poslovno stambeni kompleks autorke
Eve Vanište Lazarević uništio je jedinstvenu zelenu oazu ulice Teodora Drajzera
na Dedinju nametnuvši se brutalnošću na isti način kao i tržni centar Rajićeva arhitekata
Milana i Vladimira Lojanice, koji je razorio zaštićenu zonu spomenika kulture u
centru Beograda. Neprimerenom rekonstrukcijom ruševine biblioteke na Kosančićevom
vencu arhitekta Boris Podreka degradira jedinstveni, zaštićeni gradski istorijski
ambijent. Arhitektonska struka i građani šokirani su svakodnevno prizorom
izgradnje projekata svetske kompanije DWP - Dizajn Vorldvajd Partneršip na
Savskom amfiteatru, koji će iz korena izmeniti istorijsku sliku naše
prestonice.
Na slici: Urbano smeće u Južnom bulevaru u Beogradu
No comments:
Post a Comment