Dnevnik zabluda
Rušenje "Ikarusa"
Piše Slobodan Maldini
Napori očuvanja našeg nasleđa su vitalna veza sa
kulturnim, obrazovnim, estetskim, inspiracijskim tekovinama - svime što nas čini
onim što zaista jesmo. Negovanje
kulturnog nasleđa čuva identitet društva i zbog toga je prioritet svake
kulturne politike. A uništenje nasleđa ujedno predstavlja razaranje najviših
vrednosti i tekovina zajednice. Na nesreću, danas smo svedoci frapantnog
urušavanja kulturnog nasleđa, najviše vidljivog na planu arhitekture.
Skoro dve
godine od rušenja baraka u beogradskoj Savamali, bezazlen "slučaj
Hercegovačka" i dalje predstavlja predmet interesovanja medija. Ali,
postoji bojazan da će drugo, značajnije rušenje, proći manje zapaženo. Iako je
2015. Komisija za urbanizam Beograda zauzela stav da treba sačuvati istorijski vrednu
upravnu zgradu prve srpske fabrike aviona "Ikarus" u novobeogradskoj
Gramšijevoj ulici, nedavno je izdata građevinska dozvola za rušenje ove izuzetno
značajne zgrade. Ono što saveznici nisu uspeli da unište tokom bombardovanja
1944, biće srušeno zbog privatnog interesa. Na mestu upravne zgrade
"Ikarus" biće sagrađeni stambeno-poslovni sadržaji. Ali, šta
predstavlja zgrada "Ikarus?"
Kompleks "Ikarus" je bila fabrika aviona u
kojoj je do Drugog svetskog rata proizvedeno čak 477 letelica, razvijeno 9
prototipova aviona domaće konstrukcije i 8 tipova na osnovu kupljenih licenci. Posle
rata, tu je proizvedeno oko 12 tipova aviona, što govori o tadašnjoj snazi naše
avio industrije. Ovu arhitektonski i skulptorski vrednu zgradu projektovao je poznati
zemunski arhitekta, austrijski đak Franjo Jenč (1867-1967), autor velelepnih
zemunskih palata stila secesije koje gradu daju prepoznatljiv istorijski karakter.
Jenč je objekat "Ikarus" projektovao u kod nas retko viđenom art-deko
stilu, sofisticiranih spoljašnjosti i enterijera, što ga čini jedinstvenim u
našoj arhitekturi. Iznad ulaza, nalazi se dragocen reljef Ikara u letu. Ali, ko ruši vredan arhitektonski spomenik i zbog čega?
Na pozivnom konkursu zatvorenog tipa za rešenje
stambeno-poslovnog objekta na mestu kulturnog spomenika upravne zgrade "Ikarus",
prva nagrada je dodeljena timu profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na
čelu sa dekanom fakulteta profesorom Vladanom Đokićem. Umesto da pažljivo gradi
reputaciju i štiti ugled Arhitektonskog fakulteta, vođa autorskog tima dekan
Đokić je zbog opskurnog interesa investitora založio ugled akademske
institucije na čijem čelu se nalazi, radi izgradnje trivijalnog, arhitektonski podprosečnog,
bezidejnog objekta viđene estetike, na mestu srušenog jedinstvenog spomenika
nacionalnog kulturnog nasleđa. Načinjena šteta je nemerljiva i nenadoknadiva.
Još teže pada saznanje da je učinjena od predstavnika "elite" srpske
arhitekture, onih koji bi trebalo da budu na prvoj liniji čuvanja i odbrane
naših kulturnih vrednosti.
Na slici: Upravna zgrada "Ikarus", foto
kolekcija Šime Oštrića (izvor Večernje novosti)
No comments:
Post a Comment