Nacionalna umetnost i stranci. Večernje novosti, 23. mart 2018.

Dnevnik zabluda

Nacionalna umetnost i stranci

Piše Slobodan Maldini

Iako najavljena kao istorijski spektakl, tv serija "Nemanjići - rađanje kraljevine" od starta je predmet kritika i podsmeha. Istoričari nabrajaju faktografske greške, filmski kritičari se podruguju neuverljivom scenariju. Opšti zaključak je da je serija urađena ispod svih očekivanja. Ali, zamislimo da je ova preskupa serija izrađena u inostranoj produkciji? Da li bi strani scenaristi, glumci, režiseri, mogli na pravi način da oslikaju srpsku nacionalnu istoriju?

Izgleda da je sumnja u sposobnost domaćih autora bila ključna kada je raspisan Međunarodni konkurs za prvorazredno nacionalno spomen obeležje Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu. Nepoznato po kojem kriterijumu, na konkurs su pozvani inostrani autori, a za učešće bez obzira na plasman, zagarantovano im je neuobičajeno visoko materijalno obeštećenje. Izabrano je prvoplasirano rešenje ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Ovaj, treći po redu iz dinastije skulptora, nastavio je delo svog čuvenog oca Julijana i izveo u Rusiji veći broj figuralnih spomenika u odavno u svetu napuštenom akademskom stilu. Ali, da li srpsko vajarstvo zaista nema dostojne predstavnike sposobne da realizuju spomenik osnivaču srpske srednjovekovne države?

2016. održana je izložba srpske vajarke Olge Jevrić u britanskom Institutu "Henri Mur" u Londonu, gde se pokazalo da joj pripada izuzetna zasluga što se srpsko vajarstvo našlo na istoj ravni sa svetskim. Kada je davne 1955. čuveni vajar Henri Mur otvorio svoju izložbu u Beogradu, ovaj događaj imao je preloman značaj za stvaranje novog obrasca apstraktne skulpture i formiranje prve posleratne generacije vajara u Srbiji. Ova generacija iznela je srpsku skulpturu daleko iznad dometa nedostižnog pobedniku na međunarodnom konkursu za spomenik Stefanu Nemanji, skulptoru Rukavišnjikovu.

Nedavno smo od predsednika države čuli poraznu statistiku o odumiranju srpske nacije. Srbija je na listi zemalja sa katastrofalnom demografskom projekcijom, a ako se ovaj trend nastavi, 2060. imaće između 3,9 i 5,5 miliona stanovnika. Praktično, nestaćemo kao narod i nacija. Zbog ovih zastrašujućih podataka, zabrinjava što naš razvoj danas diktiraju stranci: grade puteve, pruge, vode fabrike, obrađuju našu zemlju, a mi sami uništavamo svoja kulturna dobra - jedine dokaze našeg civilizacijskog postojanja. Sa ovim saznanjem, postavlja se pitanje: da li smo već propali kao kulturno društvo? Jer, danas smo suočeni sa kolonizacijom, čak i u kulturi. Oktobarski likovni salon oblikuju strani autori, kapitalne arhitektonske projekte realizuju inostrani arhitekti. Da li je angažovanje stranog vajara na realizaciji prvorazrednog nacionalnog spomenika odraz nemoći naših umetnika ili je to još jedan duboki poraz društva koji vodi konačnom gubljenju našeg istorijskog nacionalnog identiteta?

Na slici: Rukavišnjikov, Spomenik maršalu Rokosovskom u Moskvi, 2015.