Dnevnik zabluda
Arhitektura i naručioci
Piše Slobodan Maldini
Savremena arhitektura je kompleksan zbir uticaja:
istorijskih, tehničko-tehnoloških, društvenih, političkih, ekonomskih. Arhitektura
je oduvek bila precizan odraz civilizacijkog, duhovnog i ekonomskog stanja
karakterističnog za društvo. Arhitekta je veran sluga svog vremena, čija su dela
nastala na ispunjenju potreba i zahteva zajednice, pojedinca ili politike. Jer,
bez ispunjavanja potreba nema građenja, a na arhitekti kao odgovornom i moralnom
predstavniku društvene elite postavljena je večita dilema: da li da gradi po
sopstvenom uverenju ili da se prikloni željama i potrebama investitora? U
slučajevima kada investitori imaju ograničene vizije, novonastala arhitektura
je kratkog dometa. Ali, najčešće uskogrudi investitori biraju arhitekte po
sopstvenom ukusu, u želji da im oni obezbede zadovoljenje njihovih materijalnih
i prostornih potreba. Ovako posmatrano, arhitekti su samo iskorišćena roba na
tržištu, koja se priklanja željima neukih naručilaca kao jedinoj mogućoj opciji
građenja.
Na nivou društva, arhitektura je ono što je vidljivo i
pojmljivo velikom broju prosečnih građana. Prosperitet društva najlakše se vidi
u novim, savremenim, smelim arhitektonskim rešenjima. I zato, svaka vlast upotrebljava
arhitekte radi sopstvenih potreba. Ali, umesto da se koncentrišu na svakodnevnu
arhitekturu koja čini naše gradove čistim, humanim i savremenim, današnji
predstavnici vlasti se uglavnom bave onom drugom, skupom, faraonskom
arhitekturom, na oko grandioznom, "večnom", nezaobilaznom očima
zbunjenih posmatrača, koja ove vladare svrstava u redove savremenih imperatora.
Već duže vreme svedoci smo brojnih kapitalnih
graditeljskih poduhvata u našoj prestonici. Osiromašeni Beograđani zbunjeni su
pred novonajavljenom hiper skupom investicijom gradskog metroa, čije je
čvorište predviđeno na najtežoj mogućoj i finansijski najzahtevnijoj lokaciji za
gradnju, ispod u tekuću vodu potopljenog Savskog amfiteatra. Radi se o tehnički
teškoj lokaciji u Beogradu, koju bi svaki projektant gradskog metroa rado
izbegao, a svaki investitor bi dobro proračunao isplativost ovakve rizične
investicije.
Na lokaciji starog Savskog mosta predviđena je izgradnja
novog. Međutim, detaljnijom analizom projekta "mosta budućnosti"
jasno je da se u suštini radi o likovno nepromenjenom rešenju u odnosu na stari
most. Projektanti su izabrali veoma sličan dizajn, koji se od starog razlikuje
u konstruktivnim i estetskim nijansama.
Arhitekstonska struka je nebrojeno puta ukazivala
političarima na propuste koje u sebi nose ovakvi kapitalni projekti, međutim,
ostala je bez odgovora. Jer, uticaj struke na razvojnu politiku neuporedivo je
manji od onog koji imaju predstavnici vlasti i investitori - ekonomski moćnici.
Ali, i pored nemoći da bilo šta promeni, taj glas ne sme da utihne.
Na fotografiji: Stari i novoprojektovani Savski most
No comments:
Post a Comment