Thursday 15 February 2018

Arhitektura i naručioci, Večernje novosti, 15-16 februar 2018.

Dnevnik zabluda

Arhitektura i naručioci

Piše Slobodan Maldini

Savremena arhitektura je kompleksan zbir uticaja: istorijskih, tehničko-tehnoloških, društvenih, političkih, ekonomskih. Arhitektura je oduvek bila precizan odraz civilizacijkog, duhovnog i ekonomskog stanja karakterističnog za društvo. Arhitekta je veran sluga svog vremena, čija su dela nastala na ispunjenju potreba i zahteva zajednice, pojedinca ili politike. Jer, bez ispunjavanja potreba nema građenja, a na arhitekti kao odgovornom i moralnom predstavniku društvene elite postavljena je večita dilema: da li da gradi po sopstvenom uverenju ili da se prikloni željama i potrebama investitora? U slučajevima kada investitori imaju ograničene vizije, novonastala arhitektura je kratkog dometa. Ali, najčešće uskogrudi investitori biraju arhitekte po sopstvenom ukusu, u želji da im oni obezbede zadovoljenje njihovih materijalnih i prostornih potreba. Ovako posmatrano, arhitekti su samo iskorišćena roba na tržištu, koja se priklanja željima neukih naručilaca kao jedinoj mogućoj opciji građenja.

Na nivou društva, arhitektura je ono što je vidljivo i pojmljivo velikom broju prosečnih građana. Prosperitet društva najlakše se vidi u novim, savremenim, smelim arhitektonskim rešenjima. I zato, svaka vlast upotrebljava arhitekte radi sopstvenih potreba. Ali, umesto da se koncentrišu na svakodnevnu arhitekturu koja čini naše gradove čistim, humanim i savremenim, današnji predstavnici vlasti se uglavnom bave onom drugom, skupom, faraonskom arhitekturom, na oko grandioznom, "večnom", nezaobilaznom očima zbunjenih posmatrača, koja ove vladare svrstava u redove savremenih imperatora.

Već duže vreme svedoci smo brojnih kapitalnih graditeljskih poduhvata u našoj prestonici. Osiromašeni Beograđani zbunjeni su pred novonajavljenom hiper skupom investicijom gradskog metroa, čije je čvorište predviđeno na najtežoj mogućoj i finansijski najzahtevnijoj lokaciji za gradnju, ispod u tekuću vodu potopljenog Savskog amfiteatra. Radi se o tehnički teškoj lokaciji u Beogradu, koju bi svaki projektant gradskog metroa rado izbegao, a svaki investitor bi dobro proračunao isplativost ovakve rizične investicije.

Na lokaciji starog Savskog mosta predviđena je izgradnja novog. Međutim, detaljnijom analizom projekta "mosta budućnosti" jasno je da se u suštini radi o likovno nepromenjenom rešenju u odnosu na stari most. Projektanti su izabrali veoma sličan dizajn, koji se od starog razlikuje u konstruktivnim i estetskim nijansama.

Arhitekstonska struka je nebrojeno puta ukazivala političarima na propuste koje u sebi nose ovakvi kapitalni projekti, međutim, ostala je bez odgovora. Jer, uticaj struke na razvojnu politiku neuporedivo je manji od onog koji imaju predstavnici vlasti i investitori - ekonomski moćnici. Ali, i pored nemoći da bilo šta promeni, taj glas ne sme da utihne.


Na fotografiji: Stari i novoprojektovani Savski most

No comments:

Post a Comment