Dnevnik zabluda
Protomajstor i autorska prava
Piše Slobodan Maldini
Na konkursu za predstavljanje Srbije na ovogodišnjoj Međunarodnoj
izložbi arhitekture u Veneciji pobedio je Branko Stanojević sa stručnim i
tehničkim saradnicima. Pod nazivom "Slobodna škola je slobodan
prostor", mladi arhitekta generacije 2009. bavi se učenjem velikana
jugoslovenske memorijalne arhitekture protomajstora Bogdana Bogdanovića,
prenošenim u njegovoj "Školi za filozofiju arhitekture u Popoviću". Postoji
bojazan da za iznos u budžetu izložbe čak 52.000 evra, njen "autor" krši
prava intelektualne svojine jer koristi tuđu fotografsku dokumentaciju preuzetu
sa interneta bez navođenja imena autora i izlaže tuđe autorsko delo - mural iz
podruma škole, netačno navodeći da je "nepoznatog autora"! Za 15.000
evra štampa Bogdanovićev "Gradoslovar" na italijanskom i engleskom
jeziku. Ali, zašto protomajstor privlači pažnju mladog arhitekte i žirija na
konkursu za Venecijansko bijenale koji zajedno nisu imali priliku da ga i lično
upoznaju, neupućene u autorska prava, na pogrešan način?
Bogdanovićev
intelektualni uspon pratio je paradoksalan pad u karijeri univerzitetskog
profesora. Teško satanizovan nakon sloma njegove Nove škole na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu, profesuru je vodio na ivici ponora. Dok sam bio student u
njegovom ateljeu, zbog problema sa prostorom vežbe smo održavali u podrumskoj
kotlarnici fakulteta, uz gomile uglja. Vikende smo provodili u napuštenoj seoskoj
školi u Malom Popoviću. Naša grupa okupljena oko protomajstora je crtala,
pisala, čak snimila dugometražni film i jednu radio dramu. Na poslediplomskim
studijama, moj mentor Bogdanović me je mesecima primao u svom stanu na Čuburi. Iako
mladom arhitekti, osamdesetih mi je prepustio svoja tri velika projekta -
spomenike u Klini, Istoku i Kačaniku. U svom stanu okupljao je i grupu mladih
arhitekata MEČ, kojoj sam pripadao. 1980. nas je poveo kod Aleksandra Deroka, na
njegov devedeseti rođendan. Sa Derokom i protomajstorom priredili smo nekoliko
izložbi i izradili unikatne mape grafika.
O napuštanju SANU
protomajstor je rekao da bi "lakše izašao iz kupleraja na Bliskom Istoku,
nego iz Akademije". Za razliku od današnjih arhitekata akademika koji su
po pravilu nepismeni i zajedno nisu ostavili jedno pisano delo, protomajstor je
objavio veliki broj knjiga. Nakon sukoba sa Miloševićem, kao disident je morao
da pobegne u Beč. Dvehiljaditih mi je poslao doktoranda Nemca sa molbom da ga
uputim u njegovu zaostavštinu u Srbiji. Na moje pitanje kako profesor živi,
mladi arhitekta mi je rekao da "radi u sobi sa plastičnim nameštajem."
Nakon smrti, urna sa protomajstorovim ostacima upućena je iz Beča za Beograd,
gde je ležala na pošti puna tri meseca, jer je niko nije preuzeo. Pohranjena je
diskretno, sirotinjski skromno, na Jevrejskom groblju, podno protomajstorovog
spomenika Jevrejskim žrtvama fašizma.
Na slici:
Mural iz Bogdanovićeve škole na Venecijanskom bijenalu
No comments:
Post a Comment