Friday 12 August 2016

Slobodan Maldini: Kultura mržnje, Večernje novosti, 5. avgust 2016.



Dnevnik zabluda

"Kultura" mržnje

Piše Slobodan Maldini

Nedavno je u beogradskoj galeriji "Progres" predstavljena izložba "Necenzurisane laži" koju je priredila pres služba Srpske napredne stranke. Ideja izložbe je da predstavi govor mržnje na naslovnim stranama medija, karikaturama i video klipovima u kojima su aktuelna vlast, a posebno premijer, predstavljeni u negativnom svetlu.

Govor mržnje je govor koji napada osobu ili grupu na osnovu atributa kao što su pol, etničko poreklo, vera, rasa, individualitet ili seksualna orijentacija. To je odavno poznat vid javne komunikacije kod nas, prepoznatljiv u svakodnevnom ophođenju, na političkim skupovima, u dnevnim listovima. Mržnja je okidač za nemile događaje i element koji održava tenziju među ljudima, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili drugu pripadnost. Slobodu javnog izražavanja ne treba izjednačavati sa granicama koje doseže "kultura" mržnje. Onog trenutka kada sloboda da se javno iskaže neki stav počinje da doseže u domen govora mržnje, ona postaje svoja suprotnost. Jer, sloboda izražavanja se ne ogleda u vređanju i ponižavanju bilo koga. Pogotovo to nije sloboda štampe ili sloboda izražavanja u demokratskom društvu, kakvo Srbije pretenduje da bude. Ponajmanje je to sastavni deo kulture bilo koje, pa i naše nacije. Ne može se kultura društva razvijati na ispoljavanju mržnje i kritizerstvu prema bilo kom, pa ni prema eventualnom političkom protivniku, a u najmanjoj meri prema premijeru zemlje.

Ni kritičko mišljenje ne treba mešati sa kulturom mržnje. Po mnogima, demokratiju nije moguće razvijati bez kritičkog mišljenja, posebno prema predstavnicima vlasti. Od nosilaca javnih funkcija očekuje se da prime kritiku, pa čak i kad ona nije objektivna. Međutim, kritičke javnosti ima sve manje, a kritičko mišljenje zamenila je "kultura" mržnje. U krutim društvenim sistemima cenzura je bila ta koja je pravila grubu granicu između kritike i "kulture" mržnje, a danas je ona sinonim za ograničenje slobode izražavanja.

U našem narodu je poznata poslovica "ako ceniš sebe, ceniće te i drugi." Teško da možemo da očekujemo da nas kao naciju drugi poštuju, ako sami ne poštujemo sebe. U našem narodu je poznata i druga poslovica, "da se u Srbiji uspeh ne prašta". Istovremeno, zlobnici ne praštaju ni stare zablude uspešnih. Generalno, praštanje nije odlika naše javnosti. Upravo je to razlog zbog kojeg je više od milion školovanih Srba napustilo ovu zemlju. Mnogi izuzetni Srbi, neuspešni i neprihvaćeni kod nas, postali su cenjeni stručnjaci i radnici izvan zemlje. Srbija je poznata kao retko mesto na planeti gde je ljudski rad potcenjen a istovremeno i omalovažen. Kod nas se pametnima i iskusnima gomila neukih smeje, ruga, ponižava ih. Ako se u prvom redu "kulture" mržnje nalazi kao meta srpski mandatar, kolikoj mržnji gomile su izloženi ostali, stručni, vredni i pametni Srbi?



No comments:

Post a Comment