Dnevnik zabluda
"Kultura" mržnje
Piše Slobodan Maldini
Nedavno je u beogradskoj galeriji "Progres"
predstavljena izložba "Necenzurisane laži" koju je priredila pres
služba Srpske napredne stranke. Ideja izložbe je da predstavi govor mržnje na
naslovnim stranama medija, karikaturama i video klipovima u kojima su aktuelna
vlast, a posebno premijer, predstavljeni u negativnom svetlu.
Govor mržnje je govor koji napada osobu ili grupu na
osnovu atributa kao što su pol, etničko poreklo, vera, rasa, individualitet ili
seksualna orijentacija. To je odavno poznat vid javne komunikacije kod nas, prepoznatljiv
u svakodnevnom ophođenju, na političkim skupovima, u dnevnim listovima. Mržnja
je okidač za nemile događaje i element koji održava tenziju među ljudima, bez
obzira na njihovu nacionalnu, versku ili drugu pripadnost. Slobodu javnog
izražavanja ne treba izjednačavati sa granicama koje doseže "kultura"
mržnje. Onog trenutka kada sloboda da se javno iskaže neki stav počinje da
doseže u domen govora mržnje, ona postaje svoja suprotnost. Jer, sloboda
izražavanja se ne ogleda u vređanju i ponižavanju bilo koga. Pogotovo to nije
sloboda štampe ili sloboda izražavanja u demokratskom društvu, kakvo Srbije
pretenduje da bude. Ponajmanje je to sastavni deo kulture bilo koje, pa i naše
nacije. Ne može se kultura društva razvijati na ispoljavanju mržnje i
kritizerstvu prema bilo kom, pa ni prema eventualnom političkom protivniku, a u
najmanjoj meri prema premijeru zemlje.
Ni kritičko mišljenje ne treba mešati sa kulturom mržnje.
Po mnogima, demokratiju nije moguće razvijati bez kritičkog mišljenja, posebno prema
predstavnicima vlasti. Od nosilaca javnih funkcija očekuje se da prime kritiku,
pa čak i kad ona nije objektivna. Međutim, kritičke javnosti ima sve manje, a kritičko
mišljenje zamenila je "kultura" mržnje. U krutim društvenim sistemima
cenzura je bila ta koja je pravila grubu granicu između kritike i "kulture"
mržnje, a danas je ona sinonim za ograničenje slobode izražavanja.
U našem narodu je poznata poslovica "ako ceniš sebe,
ceniće te i drugi." Teško da možemo da očekujemo da nas kao naciju drugi
poštuju, ako sami ne poštujemo sebe. U našem narodu je poznata i druga poslovica,
"da se u Srbiji uspeh ne prašta". Istovremeno, zlobnici ne praštaju ni
stare zablude uspešnih. Generalno, praštanje nije odlika naše javnosti. Upravo je
to razlog zbog kojeg je više od milion školovanih Srba napustilo ovu zemlju. Mnogi
izuzetni Srbi, neuspešni i neprihvaćeni kod nas, postali su cenjeni stručnjaci
i radnici izvan zemlje. Srbija je poznata kao retko mesto na planeti gde je
ljudski rad potcenjen a istovremeno i omalovažen. Kod nas se pametnima i
iskusnima gomila neukih smeje, ruga, ponižava ih. Ako se u prvom redu
"kulture" mržnje nalazi kao meta srpski mandatar, kolikoj mržnji
gomile su izloženi ostali, stručni, vredni i pametni Srbi?
No comments:
Post a Comment