Slobodan Maldini: Tanka nit umetnosti, "Večernje novosti", 19. avgust 2016.

Dnevnik zabluda

Tanka nit umetnosti

Piše Slobodan Maldini

Beogradski Muzej savremene umetnosti godinama nije u funkciji. Mladim generacijama čak nije poznato da postoji ovakav muzej, a nekadašnja deca su ostarela a da nisu doživela iskustvo susreta sa savremenom umetnošću. U međuvremenu, umetnost je odavno izašla izvan muzeja, a takvoj verovatno u budućnosti muzeji više neće ni biti potrebni. Savremene forme umetničkog izražavanja su suptilnije i često ih nije moguće predstaviti u okvirima muzejskog arhitektonskog objekta. Performanse, bodi art, instalacije, akcije, umetnost novih medija, praktično nije moguće smestiti u muzeje, posebno ne u zastareo objekat beogradskog Muzeja savremene umetnosti.

Tanka nit koja povezuje autore sa umetnošću koju danas nije moguće predstaviti u muzejima često sadrži ispoljavanja ega umetnika, njihovu nameru da se nametnu umetničkoj sceni, pa sve do manifestacija prikrivenog i javno ispoljenog ludila sadržanih u ličnostima stvaralaca i umetničkim konceptima. U složenoj istoriji bizarnosti ističu se nastupi naših predstavnika na svetski poznatim umetničkim manifestacijama. 1997. događanja u Jugoslaviji predstavila je Marina Abramović na Venecijanskom bijenalu. Na poziv generalnog komesara Bijenala Đermana Čelantea, Abramovićeva je prikazala instalaciju "Balkanski barok". Tokom četiri dana, umetnica je sedela na vrhu gomile 1.500 svežih goveđih kostiju, umrljana krvlju, pevajući i plačući. Godine 2009. Srbija je finansirala i poslala na Venecijanski bijenale svog predstavnika - konceptualnog umetnika Zorana Todorovića, gde je on izložio ćebad načinjenu od ljudske kose. Todorovićeva mauthauzenovska ideja direktno podseća na temu kultnog američkog trilera "Kad jaganjci utihnu" o kanibalu - serijskom ubici koji otima žene, dere im kožu i od nje šije odeću. Todorović je poznat po još bizarnijim konceptima, kao onom kada od ljudskog tkiva preostalog nakon operacije pravi hranu koju poslužuje gledaocima performansa.

Nedavno je umetnik Živko Grozdanić Gera izveo performans "Alegorija o premijeru" u kojem je maljem razbio deset gipsanih skulptura Aleksandra Vučića. Beogradski izdavač, pisac i umetnik Pavle Ćosić otišao je korak dalje kada je u svom postu na "Fejsbuku" 2013. objavio da će platiti 20.000 evra onome ko ubije Aleksandra Vučića. Sam je objasnio da je taj post "napisao u poremećenom stanju svesti". Umetnik Milorad Garić Gašpar je u svom ateljeu na Dedinju pekao glinene figurine (na slici) čime je izdržavao sebe i majku. Tu je često podučavao keramici decu svojih prijatelja umetnika. Nakon neobične smrti majke 2006., Gašpar je zbog "uznemirenosti" poslat u bolnicu za neuropsihijatriju. Ubrzo je osumnjičen da je tokom boravka u bolnici u Padinskoj Skeli ugušio na spavanju čak trojicu cimera, nakon čega je i sam preminuo. Prilikom saslušanja, Gašpar je izjavio da je svoju majku ugušio "u želji da joj skrati muke".