Dnevnik zabluda
Revitalizacija baštine na Kosovu i Metohiji
Piše Slobodan Maldini
Proteklih dana bili smo svedoci teške tragedije u
Severnoj Kosovskoj Mitrovici, kada je ubijen istaknuti srpski političar Oliver
Ivanović. Ovaj događaj otvorio je novo preispitivanje odnosa Srbije prema
južnoj pokrajini. U političkom pogledu, sve je teže napraviti bitniji iskorak u
odnosu na duboki zastoj u odnosima Srbije i jednostrano proglašene Republike
Kosovo i njenih mentora sa Zapada. Ali, tamo gde zastane politika, kultura
postaje moćno sredstvo stabilizacije odnosa i realizacije opštih i državnih
interesa. Jer, ona obuhvata celokupno društveno nasleđe, uključujući i obrasce
mišljenja, osećanja, delovanja društvene zajednice. Ona je moćna poluga koja
pomera prepreke nastale usled ograničenja politike i nepostojanja bezbednosti. Kada
postoji pretnja sigurnosti, veoma je značajno prisustvo kulture, koja ima
preventivnu i revitalizujuću ulogu, čuvajući ugrožene vrednosti društva.
Kosovski konflikt je u osnovi nastao usled decenijskog zanemarivanja
kulture i obrazovanja. Kultura je danas najbitniji činilac prevencije
društvenih sukoba, posebno na međunacionalnom planu, a njenu osnovu čine stalna
saradnja i obrazovanje. U stanju dugotrajnog međuetničkog sukoba na Kosovu i Metohiji
i istorijskih različitosti koje nije moguće lako prevazići ni pomiriti, kultura
je oblast u kojoj je lakše načiniti brze i konkretne pomake. Ona privlači
pozitivnu pažnju konfrontiranih naroda i međunarodne zajednice.
Za Srbiju je danas veliki izazov korenita revitalizacija
i unapređenje kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Ona podrazumeva
aktiviranje bastiona srpske kulturne istorije, posebno onih koji su uključeni u
svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska i danas su mesta snažnog srpskog
prisustva u južnoj pokrajini. Prema Vankuverskoj deklaraciji Ujedinjenih nacija
iz 1976. "Svaka zemlja ima pravo da bude suveren naslednik kulturnih
vrednosti stvorenih tokom svoje istorije i dužnost joj je da ih sačuva kao
sastavni deo čovečanstva." Dakle, očuvanje i revitalizacija više od 1.300
crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine
kulturno nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji nije samo pitanje srpskog
opredeljenja i politike. Ono je istorijska obaveza Srbije, ali i obaveza
svetske zajednice. Na Uneskovoj listi Svetske kulturne baštine nalaze se srpski
spomenici na Kosovu i Metohiji: Pećka patrijaršija, Gračanica, manastir Visoki
Dečani, crkva Bogorodice Ljeviške. U bližoj budućnosti, trebalo bi da postanu
stožeri širećeg srpskog kulturnog prisustva u pokrajini. Ovi centri kulture
treba da prime odgovarajuće sadržaje: muzeje srpske istorije i umetnosti,
biblioteke, galerije i radionice, konake za smeštaj većeg broja posetilaca.
Srpska crkva to ne može sama da uradi, već nosilac ovih promena treba da bude
država.
Na slici: manastir Visoki Dečani, izvor Večernje novosti
No comments:
Post a Comment