Dnevnik zabluda
Izgubljeni arhitektonski dragulji
Piše Slobodan Maldini
Uskoro se otvara šoping centar "Rajićeva", prvi
te vrste u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici. Sa luksuznim hotelom i velikom podzemnom garažom, prostiraće se na oko 60.000
m2. Ovaj kompleks, neprimeren zaštićenoj ambijentalnoj celini,
promeniće sliku prestonice. Njegovom izgradnjom, istorijski vredna zdanja na
ovom prostoru izgubila su svoj karakter spomenika kulture, a istorijsko jezgro
grada više nema značaj kulturnog dobra. Nakon završetka podzemne garaže na
prostoru jedinstvenog i neprocenjivog arheološkog lokaliteta Studentski trg,
istorijski centar naše prestonice definitino će biti derogiran. Posebno
poražava činjenica da uništavanje zaštićenih kulturnih dobara predvode predstavnici
strukovne i kulturne elite. Autori šoping centa u Rajićevoj su akademik SANU i
Akademije arhitekture Srbije Milan Lojanica sa sinom Vladimirom, profesorom
Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Autor projekta rekonstrukcije Studentskog
trga je akademik SANU i Akademije arhitekture Srbije, po nekima mentor beogradskog
gradskog urbaniste, Bečlija Boris Podreka. Ovo saznanje unosi dodatan nemir i
gorčinu. Jer, ako čelnici elite arhitekture stoje iza katastrofalno pogrešnih urbanističkih
poteza nanoseći duboku i nepopravljivu štetu, jasno je šta se događa na
projektima poput Beograda na vodi, iza kojih stoje nekompetentni političari.
Ali, greške poput ovih nisu jedine u našoj novijoj kulturnoj istoriji.
Na prostoru
beogradskog trga Slavija, svojim značajem posebno se izdvajalo zdanje
"Sale mira". Po viziji Fransisa Makenzija, najpoznatijeg beogradskog
Engleza i filantropa, ono je sagrađeno 1889. po planovima Svetolika Popovića.
Tu su održavana predavanja, a u dozidanom objektu otvorena je večernja škola,
kasnije Srpska crtačko-slikarska škola koju je vodio slovački slikar Kiril
Kutlik. Suprotno Mekenzijevoj viziji, zgrada je 1934. pretvorena u kafanu.
Srušena je 1991. i pored odluke kojom je proglašena kulturnim dobrom. Danas se
na mestu "Sale mira" nalazi otvoreni javni parking.
Kafanu
"Tri lista duvana" na uglu Bulevara kralja Aleksandra i ulice Kneza
Miloša podignuo je 1882. Kosta Lazarević. Dugo je to bio jedan od
najreprezentativnijih objekata u kraju. Iako je imao status zaštićenog spomenika
kulture, srušen je 1989. Nekoliko godina parcela je služila kao parking, a već
punu deceniju, na mestu nekadašnje kafane nalazi se nezavršen, nedefinsan,
rogobatni objekat površine 8.000 kvadratnih metara.
Narodna
biblioteke Srbije se 1920. uselila u zgradu Milana Vape na Kosančićevom vencu. U
šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. ova istorijski vredna palata je pogođena,
a naš nacionalni knjižni fond je izgoreo. Umesto da bude obnovljena, biće tu izgrađen
"memorijalni park" prema čudnoj koncepciji "rasturene cigle i kamena... koji bodu
oči" akademika Borisa Podreke.
Na
fotografiji: Tržni centar "Rajićeva"
a bila je najlepsa okretnica trola u bg....sa sredisnjim delom na kome su se uzdizali visoki jablanovi,- zdanje gradske biblioteke videlo se sa svih strana,-starinski kiosk za stampu i cigarete i onaj crveni 'modernisticki' sa najboljim virslama, -prostor metafizicki,- 'de kirikovski', crtao sam ga nekoliko puta sa prozora drugog sprata akademije u rajicevoj...Dolasci, odlasci, sastajanja,-brankovina, plavi jadran ,kiki,-jednom sam na kiosku na poprecnom pultu zaboravio tri slike koje su mi odbijene na nekom konkursu u cvijeti jer nisu bile dovoljno lepe...setio sam ih se tek kod beogradjanke i iskocio iz trole,-srecom jos uvek su bile tamo...taj trzni centar je jedna od najvecih gluposti koju je beograd sebi dozvolio,-a najverovatnije da oni koji su o tome odlucivali nisu odrastali u beogradu ili su nedorasli u glavi...da se ja pitam , drzava bi trebala da otkupi tu zgradu,-da je srusi,-i da sve vrati kako je bilo...tek onda bih poverovao da Srbiji ide na bolje...i jablanove da posadi vec prilicno izrasle..
ReplyDeleteDragan Azdejković je sve lepo opisao, samo mogu da se složim sa tekstom od reči do reči.Ukidanje prostora da bi se dobio hram kupaca, bljak!
DeleteA, sitni zločini prema sopstvenoj kulturi, i vidu ”boljih rešenja i progresa”ne bi trebali da zastarevaju. Poljaci, Nemci Rusi..koliko znam su ponovo podizali istovetne zgrade srušen u bombardovanjima tokom II svetskog rata. Zar mi nismo bili sposobni da obnovimo nekoliko vrednih dela, verujem da planovi postoje, ali ”jal ne da Bog, jal ne da Đavo”, što reče jedan vladika, davno...
Delete