Dnevnik zabluda
Rušitelji protiv rušitelja
Piše Slobodan Maldini
Povodom najavljenog rušenja kompleksa zgrada Generalštaba
u Beogradu arhitekte Nikole Dobrovića oglasila se Akademija arhitekture Srbije.
Umesto uništenja ovog istorijskog arhitektonskog spomenika kulture, Akademija
je pozvala na rušenje "čudovišta koja su se pomolila na desnoj obali
Save." U seriji poziva arhitektonske struke vlastima da ne grade Beograd
na vodi u onom obliku kako su planirali, ovo je prvi javno izrečen zahtev za
rušenjem monstruoznih građevinskih objekata koji niču u Savskom amfiteatru.
Međutim, da li je ovaj poziv za rušenje još neizgrađenih arhitektonskih
"nakaza" realan i koliko je moguće u praksi primeniti ovaj zahtev?
Analizirajući stanje
kompleksa Generalštaba koji je upisan u listu kulturnih dobara pod zaštitom
države i kao takav doživeo sudbinu da je odlučeno njegovo rušenje, uočljiv je
jasan i jednostavan princip. Danas je lakše uništiti kulturno dobro nego
sačuvati ga. I zbog toga, sasvim je logičan zahtev za rušenjem nečega lošeg,
makar ono nije do kraja izgrađeno. Jer, to je jeftinije od nastavka ulaganja
novca u plan koji će izvesno izazvati
trajno štetne posledice i potrebu novih ulaganja u saniranje lošeg
arhitektonskog projekta.
Princip rušenja neodgovarajućih arhitektonskih objekata uveden
na primeru Generalštaba treba dosledno primenjivati. A brojni su kandidati među
katastrofalnim rešenjima koja zavređuju rušenje. Među njima je i Tržni Centar Rajićeva
poznat i kao "urbanistički monstrum" podignut u zaštićenom kulturnom
području ulica Rajićeve i Knez Mihajlove, autora člana pomenute Akademije
arhitekture Srbije, čije rušenje jedino spašava našu istorijsku kulturnu
baštinu. Među objektima koji zaslužuju rušenje je i neverovatna skalamerija -
stambena zgrada u Pariskoj ulici br. 8, ruglo struke koje urušava ambijent
zaštićenog područja neposredno pored Kalemegdana. Još jedan primer je
pedesetospratnica pored Mostarske petlje autoputa na početku ulice Kneza
Miloša, kompleks tri kule koji odudara od bilo kakve urbanističke logike, koji
će stanovnicima budućeg "čudovišta" doneti niz nevolja. Zamislimo
situaciju u kojoj svako jutro više hiljada građana pokušavaju kolima da izađu
iz ovog "luksuznog stambenog kompleksa" čekajući u koloni na izlaz iz
garaže i prolaz do najbliže frekventne beogradske saobraćajnice! Život
stanovnika ovog luksuznog "urbanističkog gorogana" vrlo brzo bi mogao
da se iz sna o idealnom stanovanju pretvori u noćnu moru. Ovakva zastrašujuća
iskustva decenijama imaju stanovnici "elitne" stambene zone u neposrednoj
blizini Hrama Svetog Save, jer žive u pregusto naseljenoj sredini, bez sunca,
sanjajući život na mestu gde mogu bez problema da parkiraju automobil i
prošetaju ulicom kao normalan svet. I za ovu četvrt, danas je možda najhumanije
rešenje ono po ugledu na Generalštab, a to je - rušenje.
Na
fotografiji: Levo Generalštab, desno Beograd na vodi
No comments:
Post a Comment