Saturday 31 January 2015

Slobodan Maldini: Kritičari i kritizeri, "Večernje novosti", 31. januar 2015.




Dnevnik zabluda

Kritičari i kritizeri

Piše Slobodan Maldini

U našoj književnoj kritici poznat je odgovor Jovana Skerlića Vladislavu Petkoviću Disu koji ga je pozvao da i sam piše poeziju: "ja nisam kvočka da mogu da snesem jaje ali znam koje je mućak". Međutim, za razliku od književnih, arhitektonski kritičari treba da znaju "da snesu jaja", odnosno, da reše problem. To znaju samo oni retki.

Ali, postoji i druga grupa, kritizeri, koji kritikuju i utiču na usvajanje planova a pritom nisu sposobni da predlože niti sprovedu rešenja za postojeće probleme. Oni kritiziraju da bi skrenuli pažnju na sebe, a ne na problem. Oni su nedorasli poslu, retrogradni i kontraproduktivni. Njihovi stavovi mogu da dovedu do konfuzije, jer o aktuelnim problemima često šire glas koji je nejasan javnosti i nerazumljiv struci. Po pravilu, kritizeri nikada nisu napisali neko stručno delo, niti su projektovali kvalitetan arhitektonski objekat. Što su problemi značajniji, veći je broj kritizera koji se njima bave. Tome doprinose i same stručne institucije, jer o istim problemima ćute. Kritizeri su aktivni u opštinama, komisijama za urbanizam, upravnim odborima - svuda gde se donose važne odluke za planiranje i urbanizam gradova. Njih plaćaju interesne grupe i lobiji da bi ostvarivali  njihove ciljeve. Nasuprot, kritičare niko ne plaća. Oni trpe zbog svojih ubeđenja i stavova. Njih društvo neće da stručno angažuje, niti zaposli. To je  i logično, jer oni nikada neće zastupati stav koji je nastao iz interesa grupa i pojedinaca, već onaj koji je prema njihovom profesionalnom shvatanju ispravan.

Jasno je zašto o aktuelnim problemima u urbanizmu redovno ćute: Zavod za urbanizam, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Inženjerska komora Srbije ili Arhitektonski fakultet. Oni zavise od budžeta ili milosti vlasti.  Državne institucije retko se oglašavaju kritikama. Tako se na pr. povodom projekta "Beograd na vodi", sa skoro dve godine zakašnjenja, ozbiljno oglasila samo jedna državna institucija - Srpska akademija nauka i umetnosti, koja je predstavila svoje primedbe. Neformalno udruženje Akademija arhitekture Srbije tokom protekle dve godine uputilo je brojne kritike ovog projekta, koje nisu imale većeg odjeka.

Kritičari su u urbanizmu dobrodošli jer ukazuju na probleme, analiziraju ih, predlažu njihovo alternativno rešenje i argumentima utiču na javnost i vlast da ta rešenja budu prihvaćena i realizovana. Kritizeri razgrađuju dostignuća kritičara, relativizuju probleme, zamenjuju teze i skrivaju od javnosti prave namere investitora. Oni su kontraproduktivni, dovode do pogrešnog pristupa rešavanju problema i usvajanja katastrofalno loših rešenja. Nažalost, kritizere nije moguće isključiti iz sistema odlučivanja. Oni se često sakrivaju iza državnih institucija. U tom slučaju, teško je opovrgnuti njihove stavove i ukazati na njihovo pogrešno delovanje.

No comments:

Post a Comment