Dnevnik zabluda
Bojs i Mondrijan
Piše Slobodan Maldini
Vreme je novogodišnjih praznika. Mnogi među nama darivaju
svoje najbliže najrazličitijim poklonima. Ali, postoje darovi koji se ne
kupuju, jer su jednostavno nemerljive vrednosti. To su: ljubav, prijateljstvo,
dobra dela. Kupljeni pokloni ne mogu da budu upoređeni sa ovim vrednostima koje
ostavljaju dubok trag kod onih kojima su namenjeni. Umetnost stvara vrednosti.
One su estetske, duhovne, lične prirode, ali mogu da budu i vrednosti od
nacionalnog, istorijskog interesa jednog naroda. Ovakve vrednosti se ne
prodaju. One se naprosto čuvaju. Ova vredna umetnička dela su zaostavštine
umetnika i nalaze se u legatima, poklon - zbirkama, u fundusima muzeja i
galerija. Ona predstavljaju svedočanstvo o jednom vremenu, ljudima i kulturi
naroda i zbog toga su posebno značajna.
Moju pažnju privukla su dva poklonjena umetnička dela, Mondrijana
i Bojsa. Krajem novembra 2014. u Narodnom muzeju u Beogradu otvorena je izložba
"Pit Mondrijan. Slučaj "Kompozicije II"". Predstavljeno je
delo "Kompozicija II" jednog od najvećih majstora apstrakcije Pita
Mondrijana (1872-1944). Pored čuvenog apstraktnog dela postavka sadrži i 11
slika Pikasa, Šagala, Kandinskog i drugih umetnika. Zajedno sa više od 42 dela
holandskih umetnika, Mondrijanovu sliku Narodni muzej dobio je na poklon 1931.
godine od Holandije.
Jozef Bojs (1921-1986), čuveni nemački predstavnik Fluksusa,
umetnik performansa i hepeninga, jedan je od najvažnijih umetnika 20. veka. Obeležio
je svetsku umetnost perioda 1960-1980-tih. Tokom 1970-tih Bojs je predavao o
umetnosti i politici, zalažući se za demokratsko društvo. Svoje ideje
ilustrovao je pišući kredom na školskim tablama. Napoznatija je serija tabli koje
su sačuvane nakon predavanja koje je održao 1972. u londonskoj galeriji Tejt. One
su danas neprocenjive vrednosti, kao i drugi Bojsovi radovi. 1974. Bojs je održao svoje čuveno predavanje -
performans u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Tom prilikom ispisao je
kredom nekoliko tabli. Ove table Bojs je poklonio Centru. Od tada do danas
Srbija nije dobila vredniji poklon od jednog međunarodno priznatog umetnika.
Kada sam 1980-tih nakon velikog požara koji se desio u Centru kao mlad
arhitekta radio rekonstrukciju SKC-a, često sam odlazio na galeriju Velike sale
gde su se nalazile Bojsove table. Za mene su one bile poput oltara u Katedrali
savremene umetnosti. I danas sam srećan što sam imao tu priliku da svakodnevno
upijam energiju ovog avangardnog umetnika kojom su table zračile. Pored Bojsa, mnogi
poznati umetnici poklonili su u tom periodu SKC-u svoje radove. 2015. godina je
izvanredna prilika da Studentski kulturni centar nakon 40 godina "iznese"
svoje vrednosti iz zaboravljenih depoa i predstavi ih Srbiji. Jer, malo je
kulturnih institucija u svetu koje mogu da se pohvale ovakvim nacionalnim
blagom.
No comments:
Post a Comment